Predviđanja o demografskoj budućnosti Balkana
Ne nedostaje predviđanja o demografskoj budućnosti Balkana, a rezultati tih studija gotovo neizbežno nagoveštavaju smrt balkanskih zemalja. Naime, očekuje se da će većina tih zemalja do kraja veka izgubiti polovinu svog stanovništva.
Masovni egzodus stanovništva
Pored fenomena niskog nataliteta, koji će uskoro postati globalni problem, Balkan je posebno pogođen masovnim odlivom mladih ljudi, od kojih nekima čak 20% mladih ispod 30 godina napušta zemlju.
Svaka civilizacija prolazi kroz fazu migracije iz ruralnih područja u gradove. Sela hrane rastuće gradove koji postaju metropole, koncentrišući u sebi politički, ekonomski i kulturni život. Međutim, kada se sela isprazne, metropole više ne dobijaju „krv“ koja ih održava u životu, pa i same umiru. Kako je rekao Plinije Stari: „Latifundia perdidere Italiam“ (Velika imanja uništila su Italiju), ukazujući na to kako je propast seljačke klase dovela do opustošenja Italije i njenih provincija.
Slično stanje vidimo u današnjoj Evropi, gde se imigracija sa Balkana i vanevropskih zemalja koristi za popunjavanje demografskih praznina u najrazvijenijim zemljama. Balkanske zemlje, umesto da se bore protiv entropije i egzodusa, razvijaju samo velike gradove koji konkurišu zapadnoevropskim metropolama.
Metropole kao kovčezi civilizacija
Problem je što, bilo da je reč o Zagrebu ili Beogradu, korupcija i visoki troškovi života onemogućavaju provincijalcima da naprave karijere u tim gradovima. Umesto toga, te metropole postaju globalni gradovi koji privlače digitalne nomade iz celog sveta. Čak i ako lokalni stanovnici uspeju da žive u njima, korupcija i pranje novca kroz nekretnine čine porodični život veoma teškim.
Srbija je ekstremno centralizovana oko Beograda, što potvrđuje odsustvo politike za borbu protiv depopulacije ruralnih područja. Moderna megalopolis je simbol modernosti koja je izgubila meru, odsečena od prirode i tradicije. Gradski čovek, lišen svojih korena, kompenzuje gubitak prepuštanjem raznim zabavama. U takvom kontekstu, želja za nastavkom porodične loze se gubi. Srpska poslovica kaže: „Bogatstvo kuće meri se brojem ljudi u njoj.“
Nedostatak civilizacijske vizije
Kultura igra ključnu ulogu u globalnom problemu niskog nataliteta. U zapadnim zemljama, status majke je znatno degradiran. Radikalni feminizam promoviše potpunu nezavisnost žena, uključujući i oslobađanje od materinstva. Nasuprot tome, neke zemlje poput Mongolije ili Gruzije uspele su da uzdignu status majke, što je dovelo do baby-boom-a.
Jedan od velikih izazova za civilizacijske države je modernizacija bez zapadnjačke kulturne kolonizacije. Kako zemlja može da dostigne nivo razvoja Zapada, a da pritom sačuva svoju kulturnu posebnost i dušu?
Balkanske zemlje, nažalost, izgledaju nesposobne da ponude civilizacijsku viziju. Iako se često pominje simfonija između države i crkve, hrišćanska perspektiva o kulturi i ekonomiji je marginalizovana. Čini se da se veruje da će uključenje u globalizovanu ekonomiju samo po sebi spasiti Balkan.
Borba se vodi protiv Tanatosa (simbola smrti), ali države često padaju u iskušenje da svoje stanovništvo tretiraju kao bezličnu masu. Ono što nam je danas potrebno jeste politika koja brani život i povratak Erosu — sili života i stvaranja.
