Domovi zdravlja su sve puniji. Da li je ovo varljivo vreme u pitanju, ali od dece do starijih, mnogo je onih koji se žale na razne simptome.
„Ovo je i period kada očekujemo respiratorne infekcije, ali je povećanje uobičajeno za ovo doba godine. Na teritoriji Beograda registrovano je 12.400 slučajeva, što je pet odsto više u odnosu na prošlu nedelju“, navodi epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Slavica Maris. Što se izolovanih patogena tiče, kovid čini mali procenat od ukupnog broja, tek od 100 do 140 slučajeva nedeljno.
„Najčešći virusni uzročnici su rinovirusi i adenovirusi. Ono što upada u oči i što nije registrovano prošle godine je mikoplazma pneumonije, koja izaziva atipičnu upalu pluća i češće se sreće kod mlađih osoba do 35 godina“, kaže Slavica Maris.
Na osnovu prvih simptoma, obično ne može da se kaže o kom tipu infekcije se radi, bakterijskoj ili virusnoj. Simptomi su slični – sekrecija iz nosa, glavobolja, malaksalost, kašalj, temperatura…
Tek odlaskom kod lekara i uzimanjem brisa može da se definitivno odredi šta je uzročnik.
U Beogradu za sada nema gripa, ali se očekuje da će sezona uskoro početi, a epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje poziva ljude da dođu i da se vakcinišu.
„Za stvaranje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje, a upravo ovaj period pred sezonu gripa treba iskoristiti za to. Dve vrste vakcina su na raspolaganju – jedna četvorovalentna, druga trovalentna. Do sada je ukupno dato 43.500 vakcina“, ističe Slavica Maris.
Sezona gripa zahteva posebnu pažnju prema zdravlju i imunitetu kako bi se organizam odbranio od virusa i infekcija. Jedan od najvažnijih koraka je pravilna ishrana, koja treba da bude bogata nutrijentima. Vitamin C podstiče imunitet, a može se naći u voću poput pomorandži, limuna, kivija i bobičastog voća. Vitamin D, važan za imunološki sistem, prisutan je u ribi poput lososa i tunjevine, jajima i obogaćenim mlečnim proizvodima. Cink, koji pomaže u smanjenju dužine prehlade, nalazi se u orasima, semenkama, mahunarkama i integralnim žitaricama. Probiotici i prebiotici podržavaju zdravlje creva, što je ključno za imunitet, a njihovi izvori uključuju kiselo mleko, jogurt i fermentisane namirnice poput kiselog kupusa.
Pored ishrane, održavanje optimalne hidratacije je važno za sveukupno zdravlje organizma. Voda je osnova, ali i topli čajevi, posebno oni od đumbira, kamilice ili nane, mogu dodatno podržati imunitet. Dovoljno sna je još jedan faktor koji igra ključnu ulogu u oporavku i jačanju odbrane od infekcija. Odraslima je potrebno 7-9 sati kvalitetnog sna svake noći, što smanjuje stres i podržava imunološki sistem.
Umerena fizička aktivnost, kao što su brza šetnja, vožnja bicikla ili lagano trčanje, doprinosi zdravlju i jačanju imuniteta. Ipak, tokom sezone gripa, važno je izbegavati preterano intenzivne treninge jer mogu oslabiti imunitet. Kontrola stresa takođe je značajna, jer hronični stres negativno utiče na imunitet. Duboko disanje, joga, meditacija i boravak u prirodi pomažu u smanjenju stresa, kao i negovanje društvenih odnosa i vreme provedeno sa prijateljima.
Redovna higijena takođe igra važnu ulogu u prevenciji. Često i temeljno pranje ruku, naročito pre obroka i nakon boravka u javnim prostorima, značajno smanjuje rizik od infekcije. Izbegavanje dodirivanja lica, posebno nosa, usta i očiju, sprečava ulazak virusa u organizam, a provetravanje prostorija smanjuje koncentraciju patogena u zatvorenom prostoru. Za osobe sa hroničnim oboljenjima, starije osobe i sve koji žele dodatnu zaštitu, vakcinacija protiv gripa može biti dobar način prevencije i smanjenja rizika od komplikacija.
Sve ove mere, koje uključuju pravilnu ishranu, dovoljno sna, redovnu fizičku aktivnost, higijenske navike i kontrolu stresa, predstavljaju najbolju strategiju za jačanje imuniteta i zaštitu tokom sezone gripa.
