Домови здравља су све пунији. Да ли је ово варљиво време у питању, али од деце до старијих, много је оних који се жале на разне симптоме.
„Ово је и период када очекујемо респираторне инфекције, али је повећање уобичајено за ово доба године. На територији Београда регистровано је 12.400 случајева, што је пет одсто више у односу на прошлу недељу“, наводи епидемиолог Градског завода за јавно здравље Славица Марис. Што се изолованих патогена тиче, ковид чини мали проценат од укупног броја, тек од 100 до 140 случајева недељно.
„Најчешћи вирусни узрочници су риновируси и аденовируси. Оно што упада у очи и што није регистровано прошле године је микоплазма пнеумоније, која изазива атипичну упалу плућа и чешће се среће код млађих особа до 35 година“, каже Славица Марис.
На основу првих симптома, обично не може да се каже о ком типу инфекције се ради, бактеријској или вирусној. Симптоми су слични – секреција из носа, главобоља, малаксалост, кашаљ, температура…
Тек одласком код лекара и узимањем бриса може да се дефинитивно одреди шта је узрочник.
У Београду за сада нема грипа, али се очекује да ће сезона ускоро почети, а епидемиолог Градског завода за јавно здравље позива људе да дођу и да се вакцинишу.
„За стварање имунитета потребно је две до три недеље, а управо овај период пред сезону грипа треба искористити за то. Две врсте вакцина су на располагању – једна четворовалентна, друга тровалентна. До сада је укупно дато 43.500 вакцина“, истиче Славица Марис.
Сезона грипа захтева посебну пажњу према здрављу и имунитету како би се организам одбранио од вируса и инфекција. Један од најважнијих корака је правилна исхрана, која треба да буде богата нутријентима. Витамин Ц подстиче имунитет, а може се наћи у воћу попут поморанџи, лимуна, кивија и бобичастог воћа. Витамин Д, важан за имунолошки систем, присутан је у риби попут лососа и туњевине, јајима и обогаћеним млечним производима. Цинк, који помаже у смањењу дужине прехладе, налази се у орасима, семенкама, махунаркама и интегралним житарицама. Пробиотици и пребиотици подржавају здравље црева, што је кључно за имунитет, а њихови извори укључују кисело млеко, јогурт и ферментисане намирнице попут киселог купуса.
Поред исхране, одржавање оптималне хидратације је важно за свеукупно здравље организма. Вода је основа, али и топли чајеви, посебно они од ђумбира, камилице или нане, могу додатно подржати имунитет. Довољно сна је још један фактор који игра кључну улогу у опоравку и јачању одбране од инфекција. Одраслима је потребно 7-9 сати квалитетног сна сваке ноћи, што смањује стрес и подржава имунолошки систем.
Умерена физичка активност, као што су брза шетња, вожња бицикла или лагано трчање, доприноси здрављу и јачању имунитета. Ипак, током сезоне грипа, важно је избегавати претерано интензивне тренинге јер могу ослабити имунитет. Контрола стреса такође је значајна, јер хронични стрес негативно утиче на имунитет. Дубоко дисање, јога, медитација и боравак у природи помажу у смањењу стреса, као и неговање друштвених односа и време проведено са пријатељима.
Редовна хигијена такође игра важну улогу у превенцији. Често и темељно прање руку, нарочито пре оброка и након боравка у јавним просторима, значајно смањује ризик од инфекције. Избегавање додиривања лица, посебно носа, уста и очију, спречава улазак вируса у организам, а проветравање просторија смањује концентрацију патогена у затвореном простору. За особе са хроничним обољењима, старије особе и све који желе додатну заштиту, вакцинација против грипа може бити добар начин превенције и смањења ризика од компликација.
Све ове мере, које укључују правилну исхрану, довољно сна, редовну физичку активност, хигијенске навике и контролу стреса, представљају најбољу стратегију за јачање имунитета и заштиту током сезоне грипа.
