Tulsi Gabard, bivša demokratska kongresmenka koja se pridružila Republikanskoj partiji da bi podržala Donalda Trampa, izabrana je za direktora nacionalne obaveštajne službe. Široka ovlašćenja znače da će ona nadgledati američke obaveštajne agencije kao što su CIA, FBI i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), koja se fokusira na prikupljanje obaveštajnih podataka.
Potvrda Senata kao uslov za funkciju
Da bi došla na čelo nacionalne službe ipak će morati da dobije potvrdu iz Senata. Ako bude potvrđen njen izbor, Gabard će upravljati budžetom od 70 milijardi dolara i nadgledati rad 18 obaveštajnih agencija.
Kritike iz Vašingtona
Njena nominacija je izazvala kritike u pojedinim krugovima u Vašingtonu. Demokratska kongresmenka iz Virdžinije, članica Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma Abigejl Spanberger, rekla je da je „zaprepašćena nominacijom Tulsi Gabard“.
„Ne samo da je loše pripremljena i nekvalifikovana, već trguje teorijama zavere i pristaje diktatorima poput Bašara Asada i Vladimira Putina“, rekla je Spanberger.
Vođstvo i rani politički počeci
Gabard je služila u vojnoj medicinskoj jedinici u Iraku i napravila je niz političkih presedana u svojoj karijeri. Prvi put je izabrana 2002. godine u zakonodavno telo Havaja kada je imala 21 godinu i bila je najmlađa osoba ikada izabrana u državi.
Posle jednog mandata otišla je kada je njena jedinica Nacionalne garde bila raspoređena u Irak. Nastavila je da predstavlja Havaje u Kongresu od 2013. do 2021. godine.
Od demokrate do pristalice Trampa
Ranije se zalagala za liberalne ciljeve kao što su vladina zdravstvena zaštita, besplatna školarina i kontrola oružja. Ova pitanja su bila deo njene borbe za demokratsku predsedničku nominaciju 2020. godine od koje je na kraju odustala podržavši Džoa Bajdena.
Godine 2022. napustila je Demokratsku stranku i registrovala se kao nezavisni poslanik, optužujući svoju bivšu stranku da je „elitistička kabala ratnih huškača“ vođena „kukavičkom budnošću“.
Postala je saradnica Foks njuza, bila je glasna o temama kao što su rod i sloboda govora i postala je otvoreni pristalica Donalda Trampa pre nego što se pridružila Republikanskoj partiji mesec dana pre izbora.
Kontroverze oko podrške Asadu
Tokom 2019. godine se suočila i sa kritikama zbog podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, koji se smatra ključnim ruskim saveznikom. Ona je rekla da Asad „nije neprijatelj Sjedinjenih Država jer Sirija ne predstavlja direktnu pretnju Sjedinjenim Državama“ – i branila da se sa njim srela 2017, tokom Trampovog prvog mandata.
Iste godine je u intervjuu za Si-En-En rekla da je „skeptična“ da sirijski režim stoji iza napada hemijskim oružjem u kojem je ubijeno na desetine ljudi.
Izjave o Rusiji i Ukrajini
Kako navodi Bi-Bi-Si, Gabard je takođe dala niz kontroverznih izjava u vezi sa Rusijom i njenom invazijom na Ukrajinu.
Pišući na društvenim mrežama na dan kada je Rusija izvršila invaziju, ona je rekla da je rat mogao da bude sprečen da su SAD i njeni zapadni saveznici priznali „legitimnu zabrinutost za bezbednost“ Rusije u vezi sa nastojanjem Ukrajine da se pridruži NATO-u.
Sledećeg meseca je rekla da je „nepobitna činjenica“ da u Ukrajini postoje biolaboratorije koje finansiraju SAD koje mogu „oslobađati i širiti smrtonosne patogene“, dok je pozivala na prekid vatre.
Reakcije na ruskoj televiziji
Na ruskoj televiziji njena nominacija za direktora obaveštajnih službi se predstavlja kao mogućnost da zakomplikuje odnose Vašingtona sa Ukrajinom. Dopisnik „Rosije 1“ Dmitrij Melnikov rekao je da njena nominacija „ne sluti dobrom Kijevu“, napominjući da je u prošlosti „otvoreno optužila Bajdenovu administraciju da provocira Rusiju“. Voditelj kanala je takođe istakao da je Gabard „snažno kritikovala Zelenskog i pozvala na dijalog sa Rusijom“.
