Na današnji dan, 25. januara 1899. godine umro je Vaso Pelagić, agitator i publicista, narodni prosvetitelj.
Turska ga je 1869. godine proterala u Malu Aziju, odakle je uz rusku pomoć stigao u Srbiju, pa na Cetinje, gde se sukobio sa knjazom Nikolom. Bavio se politikom i širenjem ideja socijalizma, zbog čega je protjerivan i na kraju je smešten u ludnicu Požarevačkog zatvora, gde je i umro. Radojko Pobratimović, Mi, Čovek, P. Bosanac.
To su sve pseudonimi narodnog učitelja, Vase Pelagića. Upisuje 1857. godine Bogosloviju u Beogradu a odlučuje se za poziv učitelja osnovne škole u Brčkom. Radi dalje nauke odlazi u Moskvu. Na tamošnjem uglednom Univerzitetu uči istoriju medicine, ekonomiju i istoriju. Čita filosofska dela vodećih pisaca, putopise, kritike. 1867. godine postaje upravnik Prve srpske pravoslavne bogoslovije u Banjaluci.
Pametan čovek poput Vase je tako mogao na miru smišljati kako „podići revoluciju protiv Turaka„. Đaci škole i nastavnici su zaista bili „poput fitilja za ustanak“ koji bi oborio postojeći poredak u Bosni i oslobodio i ujedinio Srbe. Škola se održala u redu, radu i učenju. Videvši takav rad i zalaganje učitelja, narodu se omilio učitelj Pelagić.
Opštine sa svih strana Bosne počinju od njega tražiti uputstva za škole, knjige, savete. Pelagić je bio energičan i pravičan u radu, dobar govornik i ubedljiv u svojim poslovima. Ali, to ga skupo koštalo. 1869. godine biva optužen da kritikuje turski režim u Bosni i prognan je u Kjutaju (mesto u Maloj Aziji). Tamo je proveo godinu i po. Svojim znanjem i ponašanjem tamo zadobija poverenje srpskog i ruskog konzula. Naučio je turski jezik prilično dobro i uz pomoć prijatelja beži u Srbiju. U Srbiji biva prihvaćen kao borac za prosvetu i oslobođenje srpsko.
Izabran je za predsednika Ujedinjene omladine srpske 1871. godine. Opet počinje slobodno pisati i govoriti. Vasa Pelagić smatra da sve što radi, radi po ubeđenju – „za ujedinjenje srpsko„. Smatra da prava narodna vlada „ne bi smela uzeti narodu slobodu štampe i slobodu udruživanja i poslovanja„.
Dosta putuje u Crnu Goru, Zadar, Novi Sad, Prag. Pokušava da što više pametnih ljudi privoli slobodi i jednakosti. Govori o važnosti slobode, razuma i slobodne volje, a protiv tiranije. Ne dozvoljava da mu se stavi „katanac na usta„. Svi su se zapitali – ili je Pelagić suviše pošten ili je lud, druge nema. Kako je narod duboko cenio i poštovao njegovu iskrenost i ideje za slobodu i čestitost, tako je Vasa loše prolazio kod vlasti.
Po povratku u naše krajeve učestvuje u bosanskom ustanku 1875. godine. Zatvaran je u ludnicu i osuđivan. Svoj život je okončao u požarevačkom kaznenom zatvoru 25. januara 1899. godine. Pored čestih progonstava, zatočenja i strasne borbe za zdrav razum, Pelagić je bio veoma darovit, narodni pisac. Pisao je prostim i razgovetnim jezikom.
Knjiga „Narodni učitelj“ Vase Pelagića sastoji iz nekoliko celina i ovo je verovatno jedna od najvećih riznica lekovitih recepata u čijoj je osnovi prirodni lek kao rešenje šireg dijapazona bolesti. Znanje koju svaka porodica treba da ima u svojoj biblioteci ne samo radi lečenja bolesti, već i u prevenciji i poboljašnju kvaliteta života uopšte.
Knjiga „Narodni učitelj“ je prvi put štampana 1879. godine, a po svojoj aktuelnosti nije nimalo zastarelo niti prevaziđeno izdanje u ovoj tematici do danas.
