Kada je Žoze Murinjo pre više od decenije vodio Real Madrid, mnogi su njegov fudbal opisivali kao pragmatičan, defanzivan i orijentisan isključivo na kontranapade. Međutim, podaci iz njegovog sadašnjeg rada u Benfici pokazuju da je ta slika dosta drugačija i da ne može da se uporedi sa igrom Intera ili Čelsija iz Murinjove ere.
Štaviše, kada se njegova ekipa uporedi sa Gvardiolinim Mančester Sitijem, razlike u kreativnosti i napadačkoj produkciji nisu ni približno velike koliko se često predstavljaju.
Benfika stvara identičan broj šansi kao Mančester Siti
Prema statistici iz sezone 2025/26, Mančester Siti u proseku ima 60,5 odsto poseda lopte po meču, dok Benfika ima 58 odsto. Siti uputi više dodavanja i ima veću kontrolu u protivničkoj polovini, ali Murinjova ekipa istovremeno igra direktnije, vertikalnije i sa većim brojem preciznih dugih lopti. Ipak, ono što je najzanimljivije jeste činjenica da Benfika stvara gotovo identičan broj velikih šansi kao Gvardiolina ekipa.
To ruši jedan od najčešćih mitova o Murinju — da njegov fudbal živi isključivo od kontranapada i defanzive. Naprotiv, njegova sadašnja Benfika pokazuje da se radi o hibridnom sistemu koji kombinuje kontrolu prostora, pozicionu igru i brzu vertikalnost. Murinjo i dalje koristi kompaktnu defanzivnu strukturu 4-4-2 bez lopte, ali njegove ekipe više ne stoje duboko čitav meč.
Prednja četvorka često vrši visok pritisak, samo što on ne ide u ekstreme totalnog presinga kakav koriste Pari Sen Žermen ili Bajern Minhen. Kod Murinja je sve podređeno balansu.
Murinjov Real je bio jedan od najubitačnijih timova moderne ere
Zapravo, mnogi su zaboravili da je upravo Murinjov Real Madrid bio jedan od najubitačnijih timova moderne ere. U sezoni 2011/12, Real je osvojio La Ligu sa rekordnih 100 bodova i čak 121 postignutim golom. Taj tim nije bio samo mašina poznata po najboljem kontranapadu, već jedna od najrazornijih tranzicionih ekipa u istoriji evropskog fudbala.
Sa Kristijanom Ronaldom, Karimom Benzemom, Anhelom DiMarijom i Mesutom Ezilom, Real je igrao neverovatno brzo, ali je istovremeno umeo i da dominira posedom kada je to bilo potrebno.
Murinjo je tada shvatio nešto što mnogi treneri nisu — da moderni fudbal nije isključivo pitanje poseda lopte, već kontrole utakmice i dešavanja na terenu. Njegov Real je umeo da prepusti loptu, ali i da u nekoliko sekundi kazni protivnika sa tri ili četiri vertikalna dodavanja iz kojih bi u velikom broju situacija usledio lagan gol.
Danas, kada je fudbal postao još fizički zahtevniji i direktniji, deluje da bi njegov aktuelni pristup mogao ponovo savršeno da se uklopi u Madrid.
Kako bi to izgledalo ako bi se „Gospodin Posebni“ vratio u Madrid?
Ako bi se Murinjo ponovo vratio na klupu Reala sa sadašnjim timom, mnogi veruju da bi mogao da napravi veoma opasnu kombinaciju modernog pozicionog fudbala i njegove prepoznatljive tranzicione moći. Sa igračima poput Džuda Belingema, Vinisijusa Žuniora Federika Valverdea i Kilijana Embapea, Murinjo bi verovatno napravio jedan od najopasnijih tranzicionih timova na svetu u kome svako zna svoju tačnu ulogu i kretnje.
Zamislimo scenario u kojem bi Real doveo još jednog kreativnog organizatora igre poput Vitinje. U tom slučaju, Murinjo bi mogao da koristi sistem koji bi u fazi napada ličio na 3-2-5, dok bi se bez lopte brzo vraćao u kompaktni 4-4-2 blok.
Belingem bi imao ulogu slobodnog veziste koji povezuje linije, Valverde bi pokrivao ogroman prostor i pomagao u presingu, dok bi Vinisijus i Embape dobijali ogroman prostor za napadanje iza poslednje linije protivnika.
Trener čije su ideje ponovo aktuelne
Upravo tu leži možda i najveća ironija modernog fudbala — čovek koga su godinama nazivali „bunkerašem“, a njegove timove kao one koji „parkiraju autobus“ ispred svog gola, danas sve više deluje kao trener čije ideje ponovo postaju aktuelne. Dok mnogi timovi mehanički kopiraju Gvardiolin model, Murinjo nudi nešto drugačije: kontrolu bez sterilnosti, direktnost bez ogromnog broja uzaludnih pasova i defanzivnu stabilnost bez odricanja od napada.
Zato danas više nije realno govoriti o Murinju kao treneru koji „parkira autobus“. Njegov fudbal se promenio, evoluirao i prilagodio modernom vremenu — ali je zadržao ono što je uvek bilo njegovo najjače oružje: sposobnost da maksimalno iskoristi kvalitet igrača i pretvori ekipu u taktički izuzetno opasan sistem, a Real Madrid svakako ima kadar da to opet postane. Jedino što im je potrebno je čvrsta ruka koja će srediti ego kod pojednih zvezda ovog tima, a čuveni Portugalac to svakako jeste.
