Donald Tramp i Kamala Haris će se nakon Bajdenovog izlaska iz trke za predsednika SAD, suočiti na američkim predsedničkim izborima 5. novembra 2024. godine. Pogledajmo kako se zlato ponašalo tokom njihovog mandata i tokom izbornih sezona.
Godine 2020, Bajden i Kamala Haris su se predstavili kao tim koji će ujediniti republikance i demokrate, nazivajući Trumpovu retoriku razdornom i populističkom, pogotovo njegov slogan „Make America Great Again“. Iako je Tramp na kraju izgubio te izbore, njegova popularnost je ostala velika među njegovim pristalicama.
U trenutnoj predsedničkoj trci, Tramp je bio popularniji od Bajdena nakon prve debate između njih dvojice 27. juna. Međutim, u danima nakon Bajdenovog povlačenja iz trke, ankete pokazuju da je Harisova, očekivana kandidatkinja demokrata, ostvarila malu prednost nad Trampom.
Kako bi predsednička trka mogla uticati na cenu zlata?
U sektoru resursa, učesnici na tržištu počinju da se pitaju kako bi predsednička trka mogla uticati na cenu zlata. Iako na žuti metal utiče mnogo različitih faktora, SAD i time njen lider utiče na mnoge od njih, uključujući globalno geopolitičko okruženje, kamatne stope i performanse američkog dolara.
Još ne znamo tačne ciljeve Kamaline platforme, ali se ne očekuje da će se značajno razlikovati od ciljeva Bajdenove administracije, što znači da bi se politike i trendovi iz ovog perioda mogli nastaviti ako ona pobedi na izborima.
Kako zlato obično reaguje nakon izbora i kako se kretalo tokom Trampove i Bajdenove predsedničke administracije?
Iako prošlost ne mora nužno diktirati budućnost, pregled trendova cena zlata može pomoći investitorima da planiraju svoju izbornu strategiju.
Kako američki izbori utiču na cenu zlata?
Gledanje na prošle američke izbore može pružiti uvid u to kako bi se cena zlata mogla kretati u danima i nedeljama nakon 5. novembra. Međutim, na širem nivou, promene nakon izbora obično se brzo normalizuju.
U i-mejlu za Investing News Network, Lobo Tigre, izvršni direktor „IndependentSpeculator.com“, rekao je da ne vidi da će bilo koji kandidat imati veliki uticaj na cenu zlata nakon izbora. „Ishod izbora će imati ideološke posledice, ali neće napraviti razliku za zlato, srebro, uranijum ili ciklus superkomoditeta,“ rekao je.
Godine 2016, kada se Tramp kandidovao protiv Hilari Klinton, cena zlata porasla je za oko 50 američkih dolara u sedmicama koje su prethodile izborima 8. novembra, dostigavši vrhunac od nešto iznad 1.300 američkih dolara po unci 4. novembra.
Nakon Trampove pobede, zlato je značajno palo, krećući se do 1.128 američkih dolara sredinom decembra. Nakon tog niskog nivoa, cena zlata počela je ponovo da raste, i sredinom januara 2017. godine ponovo je bila iznad nivoa od 1.200 američkih dolara.
Izbori 2020. godine
Izbori 2020. godine održani su 3. novembra, i u sedmici koja je prethodila glasanju zlato se trgovalo po ceni od oko 1.900 američkih dolara, iako je palo na najniži nivo od 1.867 američkih dolara 30. oktobra.
Nakon izbora, cena zlata se pozitivno kretala, skočivši sa 1.908 američkih dolara na dan izbora na 1.951 američkih dolara 6. novembra.
Međutim, zlato je ponovo palo tokom narednih sedmica, i kratko je palo ispod 1.800 američkih dolara dok su se prebrojavali glasovi u Džordžiji i nekoliko okruga, a Trampov tim podnosio pravne izazove.
Zlato je počelo ponovo da raste u decembru pred 6. januar 2021. godine, kada se elektorski kolegijum sastao da formalizuje Bajdenovu pobedu. Tog dana, napad na zgradu američkog Kapitola, koji je imao za cilj da zaustavi ovaj proces, doveo je do pada cene zlata sa 1.949 američkih dolara 5. januara na 1.848 američkih dolara do 8. januara.
Događaji od 6. januara bili su početak pada cene zlata koji je nastavio sve do 8. marta, kada je zlato dostiglo najniži nivo od 1.674,80 američkih dolara.
Ponašanje zlata u to vreme išlo je protiv uobičajenog trenda prema kojem dobro performira u vreme krize i nemira; pad je mogao biti reakcija na uspešnu potvrdu Bidenove pobede. Tržišta akcija takođe su reagovala suprotno očekivanjima, beležeći snažne dobitke 6. i 7. januara jer su investitori i Vol Strit verovali da je ekonomski oporavak na vidiku.
Kako je cena zlata reagovala kada je Tramp bio predsednik?
Cena zlata je značajno porasla tokom Trampovog predsedništva, povećavši se sa 1.209 američkih dolara kada je preuzeo funkciju 20. januara 2017. na 1.839 američkih dolara na njegov poslednji dan, 19. januara 2021.
Iako se ovi dobici ne mogu direktno pripisati Trampu, njegove akcije pomogle su oblikovanju geopolitičkog pejzaža kako u SAD-u tako i u inostranstvu. Tokom njegovog mandata, trgovinski ratovi sa saveznicima i konkurentima bili su u fokusu.
Kina je bila ključna meta za Trampa. Iako su tarife na kinesku robu već bile na snazi, njegova administracija je primenila nove restrikcije na više artikala, uključujući čelik, baterije za električna vozila i potrošačku robu.
Takođe, tokom Trampove administracije, odnosi sa Indijom su se pogoršali i zemlja je izgubila svoj preferencijalni trgovinski status sa SAD-om. On je takođe povukao SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma i nametnuo kazne svakome ko je trgovao sa Iranom.
Udaljavanje zemalja Briksa od američkog dolara kao rezervne valute
Ove i druge protekcionističke politike i sankcije koje je implementirala Trampova administracija narušile su sliku SAD-a kao pouzdanog trgovinskog partnera, pomažući da se zemlje BRIKS-a — Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika udalje od američkog dolara kao globalne rezervne valute.
BRIKS se od tada proširio i uključuju Iran, Egipat, Etiopiju i druge zemlje u razvoju, i sve više se okreću ka zlatu. Kina i Indija posebno su povećale kupovine zlata preko svojih centralnih banaka, što je dovelo do spekulacija da pokušavaju da stvore novu valutu koja je barem delimično podržana zlatom.
Izbijanje pandemije
Jedan drugi faktor koji je pokretao cenu zlata tokom Trampovog mandata bio je izbijanje pandemije i vladine politike uvedene za podršku građanima i ekonomiji.
Na primer, bivši predsednik je nadgledao višestruke stimulativne napore, uključujući pakete najavljene u martu 2020. i decembru 2020. Ove akcije su mnoge navele da se okrenu zlatu kao sigurnom utočištu zbog zabrinutosti za slabljenje američkog dolara.
Drugi Trampov mandat verovatno bi doneo više istih protektorističkih politika. Zapravo, njegova kampanja za 2024. ima sličnosti sa njegovim kampanjama iz 2016. i 2020. On ponavlja svoju retoriku „Amerika na prvom mestu“ i obećava novi krug tarifa ako bude izabran.
Posebno je izdvojio Kinu, rekavši da će uvesti tarifu od 60 posto na svu robu uvezenu u SAD, što bi verovatno povećalo tenzije i verovatnoću širenja podela između zemalja.
Kako se cena zlata ponašala sa Bajdenom i Kamalom na vlasti?
Cena zlata je takođe značajno porasla tokom Bajdenovog predsedništva. Cena zlata je iznosila 1.871 američkih dolara kada je preuzeo funkciju od Trampa 20. januara 2021.
godine. I dok Bajdenov mandat još traje narednih skoro pet meseci, od 23. jula cena zlata je trgovana po ceni od oko 2.409 američkih dolara. Dostigla je novi rekord 17. jula od 2.474 američkih dolara.
Opet, teško je reći koliko su politike Bajdenove administracije direktno uticale na ove dobitke. Geopolitički sukobi koji su dobrim delom izazvale SAD su takođe uticali na tržište zlata tokom ovog perioda.
Infalcija vodi ka višim cenama zlata
Na primer, Bajden i Haris su stupili na funkciju godinu dana nakon početka pandemije. Inflacija je rasla, što obično vodi ka višim cenama zlata.
Američka Federalna rezerva je radila na suzbijanju inflacije i jačanju američkog dolara podizanjem kamatnih stopa počevši od 2022. godine, što je na trenutak ublažilo cenu zlata.
Bajden je stupio na funkciju obećavajući da će obnoviti mesto SAD-a u globalnoj zajednici, i dok je njegova administracija zatvorila rascepe među važnim trgovinskim partnerima poput Kanade i EU, tenzije sa Kinom ostaju.
Ova razlika je nasledstvo iz Trampove administracije sa više izolacionističkih politika, ali takođe odražava konkurentniji globalni trgovinski pejzaž dok zemlje BRIKS-a teže da se udalje od američkog dolara i američkog uticaja na svetsku ekonomiju.
Tenzije između SAD i Kine
Bajden je pokušao barem delimično da popravi odnos SAD-a sa Kinom, uključujući sastanak sa predsednikom Si Đinpingom tokom leta 2023. godine. Međutim, ključna tačka nesuglasica u pregovorima između njih dvojice je Bajdenov stav da bi SAD podržale Tajvan ako Kina napadne, dok istovremeno kaže da SAD ne podržava nezavisnost Tajvana.
Obe ove pozicije su u skladu sa dugogodišnjom politikom SAD-a po tom pitanju, ali eskalirajuće tenzije između Kine i Tajvana su ovo pitanje izbacile u prvi plan.
Haris verovatno neće promeniti politiku kada je u pitanju Tajvan
U septembru 2022. godine, na sastanku sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, izjavila je da su SAD posvećene suprotstavljanju jednostranim akcijama Kine i da će održati „status quo“ u Južnom kineskom moru. Bela kuća je dodala da su mir i stabilnost preko Tajvanskog moreuza ključni za slobodan Indo-pacifički region.
Haris je ponovo diskutovala o trgovinskim rutama u regionu kada je prisustvovala ASEAN samitu u Džakarti, Indonezija, u septembru 2023. Rekla je za CBS-ovu Margaret Brenan da nije reč o povlačenju iz jugoistočne Azije, već o smanjenju rizika u regionu i osiguranju zaštite američkih interesa.
Na ekonomski nivo, Bajdenova administracija se distancirala od Kine politikama kao što su „Zakon o smanjenju inflacije“ i „Zakon o čipovima“, koji podržavaju razvoj zapadnih lanaca snabdevanja za različite industrije, uključujući čistu energiju, električna vozila i poluprovodnike (čipove), delimično uvođenjem subvencija za kompanije koje ne zavise od Kine za svoj lanac snabdevanja.
Dedolarizacija
U međuvremenu, Kina je ubrzala svoje napore za dedolarizaciju, prodajući otprilike 50 milijardi američkih dolara vredne američke trezorske i agencijske obveznice tokom prvog kvartala ove godine.
Pored toga, Bajdenova uloga u implementaciji strogog skupa sankcija protiv Rusije nakon izbijanja rata u Ukrajini u februaru 2022. godine produbila je raskol između SAD-a i Rusije, kao i ostalih zemalja BRIKS-a.
Među ostalim sankcijama, SAD su ograničile pristup Rusije SWIFT-u, komunikacijskoj mreži koja pomaže u globalnom kretanju sredstava. Američko Ministarstvo finansija je takođe implementiralo kontrole koje su efikasno odsekle rusku centralnu banku i ključne fondove i osoblje od pristupa američkom finansijskom sistemu.
Neki analitičari veruju da bi ovaj potez mogao dugoročno oslabiti američki dolar kao globalnu rezervnu valutu, jer je poslao signal ostatku sveta da su SAD spremne da efektivno koriste američki dolar kao oružje.
Iako bi ovogodišnji predsednički izbori mogli imati ograničen uticaj na cenu zlata, odluka o kamatnim stopama Fed-a može uticati na cenu metala. Odluke koje donosi američka centralna banka, koja nije pod kontrolom predsednika, imaju snažan uticaj na američki dolar, a time često utiču i na cenu zlata.
Federalni odbor za otvoreno tržište, koji je odbor koji na kraju odlučuje da li će povećati ili smanjiti kamatne stope, trebao bi se sastati od 6. do 7. novembra, samo dan nakon izbora 5. novembra.
Zlato raste kada su stope niže i pada kada su visoke
Nakon jakih očekivanja o smanjenju na početku 2024. koja se nisu ostvarila, jer je Fed zadržao stope nepromenjene od jula, učesnici na tržištu sada očekuju da će Fed napraviti prvo smanjenje u septembru.
Zlato obično raste kada su stope niže i pada kada su visoke, ali ove godine zlato je dostiglo najviše vrednosti suočeno sa povišenim stopama. Postizborno smanjenje stopa moglo bi dodatno podstaći zlato, ali sa Fed sastancima koji dolaze u septembru, još nije jasno kako će se sastanak u novembru odigrati.
Istorijski gledano, prinosi za zlato pod predsednicima demokratama i republikancima su u proseku iznosili 11,2 odsto i 10,2 odsto, respektivno. Ali to možda nije podatak na koji bi investitori trebali fokusirati.
Koja stranka kontroliše Kongres, koji se sastoji od Predstavničkog doma i Senata, ima mnogo jači uticaj na cenu zlata.
Pod kongresima pod kontrolom demokrata, zlato je u proseku ostvarivalo dobitak od 20,9 odsto, u poređenju sa samo 3,9 odsto kada je Kongres bio pod kontrolom republikanaca. U slučajevima kada nijedna stranka ne kontroliše Kongres, zlato je u proseku ostvarivalo dobitak od 3,5 odsto.
S tim na umu, investitori bi trebali razmotriti efekte politika koje donose ne samo izvršna vlast SAD-a, već i Kongres i Senat.
Oni koji se nadaju da će iskoristiti neposredne posledice izbora u svoju korist takođe trebaju biti oprezni — kada je reč o zlatu, prošli izbori nisu pružili velike investicione prilike, jer su gubici i dobici obično kratkotrajni.
