Доналд Трамп и Камала Харис ће се након Бајденoвог изласка из трке за председника САД, суочити на америчким председничким изборима 5. новембра 2024. године. Погледајмо како се злато понашало током њиховог мандата и током изборних сезона.
Године 2020, Бајден и Камала Харис су се представили као тим који ће ујединити републиканце и демократе, називајући Трумпову реторику раздорном и популистичком, поготово његов слоган „Мake America Great Again“. Иако је Трaмп на крају изгубио те изборе, његова популарност је остала велика међу његовим присталицама.
У тренутној председничкој трци, Трамп је био популарнији од Бајдена након прве дебате између њих двојице 27. јуна. Међутим, у данима након Бајденовог повлачења из трке, анкете показују да је Харисова, очекивана кандидаткиња демократа, остварила малу предност над Трампом.
Како би председничка трка могла утицати на цену злата?
У сектору ресурса, учесници на тржишту почињу да се питају како би председничка трка могла утицати на цену злата. Иако на жути метал утиче много различитих фактора, САД и тиме њен лидер утиче на многе од њих, укључујући глобално геополитичко окружење, каматне стопе и перформансе америчког долара.
Још не знамо тачне циљеве Камалине платформе, али се не очекује да ће се значајно разликовати од циљева Бајденове администрације, што значи да би се политике и трендови из овог периода могли наставити ако она победи на изборима.
Како злато обично реагује након избора и како се кретало током Трампове и Бајденове председничке администрације?
Иако прошлост не мора нужно диктирати будућност, преглед трендова цена злата може помоћи инвеститорима да планирају своју изборну стратегију.
Како амерички избори утичу на цену злата?
Гледање на прошле америчке изборе може пружити увид у то како би се цена злата могла кретати у данима и недељама након 5. новембра. Међутим, на ширем нивоу, промене након избора обично се брзо нормализују.
У и-мејлу за Investing News Network, Лобо Tигре, извршни директор „IndependentSpeculator.com“, рекао је да не види да ће било који кандидат имати велики утицај на цену злата након избора. „Исход избора ће имати идеолошке последице, али неће направити разлику за злато, сребро, уранијум или циклус суперкомодитета,“ рекао је.
Године 2016, када се Трамп кандидовао против Хилари Клинтон, цена злата порасла је за око 50 америчких долара у седмицама које су претходиле изборима 8. новембра, достигавши врхунац од нешто изнад 1.300 америчких долара по унци 4. новембра.
Након Трампове победе, злато је значајно пало, крећући се до 1.128 америчких долара средином децембра. Након тог ниског нивоа, цена злата почела је поново да расте, и средином јануара 2017. године поново је била изнад нивоа од 1.200 америчких долара.
Избори 2020. године
Избори 2020. године одржани су 3. новембра, и у седмици која је претходила гласању злато се трговало по цени од око 1.900 америчких долара, иако је пало на најнижи ниво од 1.867 америчких долара 30. октобра.
Након избора, цена злата се позитивно кретала, скочивши са 1.908 америчких долара на дан избора на 1.951 америчких долара 6. новембра.
Међутим, злато је поново пало током наредних седмица, и кратко је пало испод 1.800 америчких долара док су се пребројавали гласови у Џорџији и неколико округа, а Трампов тим подносио правне изазове.
Злато је почело поново да расте у децембру пред 6. јануар 2021. године, када се електорски колегијум састао да формализује Бајденову победу. Тог дана, напад на зграду америчког Капитола, који је имао за циљ да заустави овај процес, довео је до пада цене злата са 1.949 америчких долара 5. јануара на 1.848 америчких долара до 8. јануара.
Догађаји од 6. јануара били су почетак пада цене злата који је наставио све до 8. марта, када је злато достигло најнижи ниво од 1.674,80 америчких долара.
Понашање злата у то време ишло је против уобичајеног тренда према којем добро перформира у време кризе и немира; пад је могао бити реакција на успешну потврду Биденове победе. Тржишта акција такође су реаговала супротно очекивањима, бележећи снажне добитке 6. и 7. јануара јер су инвеститори и Вол Стрит веровали да је економски опоравак на видику.
Како је цена злата реаговала када је Трамп био председник?
Цена злата је значајно порасла током Трамповог председништва, повећавши се са 1.209 америчких долара када је преузео функцију 20. јануара 2017. на 1.839 америчких долара на његов последњи дан, 19. јануара 2021.
Иако се ови добици не могу директно приписати Трампу, његове акције помогле су обликовању геополитичког пејзажа како у САД-у тако и у иностранству. Током његовог мандата, трговински ратови са савезницима и конкурентима били су у фокусу.
Кина је била кључна мета за Трампа. Иако су тарифе на кинеску робу већ биле на снази, његова администрација је применила нове рестрикције на више артикала, укључујући челик, батерије за електрична возила и потрошачку робу.
Такође, током Трампове администрације, односи са Индијом су се погоршали и земља је изгубила свој преференцијални трговински статус са САД-ом. Он је такође повукао САД из иранског нуклеарног споразума и наметнуо казне свакоме ко је трговао са Ираном.
Удаљавање земаља Брикса од америчког долара као резервне валуте
Ове и друге протекционистичке политике и санкције које је имплементирала Трампова администрација нарушиле су слику САД-а као поузданог трговинског партнера, помажући да се земље БРИКС-а — Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка удаље од америчког долара као глобалне резервне валуте.
БРИКС се од тада прошириo и укључују Иран, Египат, Етиопију и друге земље у развоју, и све више се окрећу ка злату. Кина и Индија посебно су повећале куповине злата преко својих централних банака, што је довело до спекулација да покушавају да створе нову валуту која је барем делимично подржана златом.
Избијање пандемије
Један други фактор који је покретао цену злата током Трамповог мандата био је избијање пандемије и владине политике уведене за подршку грађанима и економији.
На пример, бивши председник је надгледао вишеструке стимулативне напоре, укључујући пакете најављене у марту 2020. и децембру 2020. Ове акције су многе навеле да се окрену злату као сигурном уточишту због забринутости за слабљење америчког долара.
Други Трампов мандат вероватно би донео више истих протектористичких политика. Заправо, његова кампања за 2024. има сличности са његовим кампањама из 2016. и 2020. Он понавља своју реторику „Америка на првом месту“ и обећава нови круг тарифа ако буде изабран.
Посебно је издвојио Кину, рекавши да ће увести тарифу од 60 посто на сву робу увезену у САД, што би вероватно повећало тензије и вероватноћу ширења подела између земаља.
Како се цена злата понашала са Бајденом и Камалом на власти?
Цена злата је такође значајно порасла током Бајденовог председништва. Цена злата је износила 1.871 америчких долара када је преузео функцију од Трампа 20. јануара 2021.
године. И док Бајденов мандат још траје наредних скоро пет месеци, од 23. јула цена злата је тргована по цени од око 2.409 америчких долара. Достигла је нови рекорд 17. јула од 2.474 америчких долара.
Опет, тешко је рећи колико су политике Бајденове администрације директно утицале на ове добитке. Геополитички сукоби који су добрим делом изазвале САД су такође утицали на тржиште злата током овог периода.
Инфалција води ка вишим ценама злата
На пример, Бајден и Харис су ступили на функцију годину дана након почетка пандемије. Инфлација је расла, што обично води ка вишим ценама злата.
Америчка Федерална резерва је радила на сузбијању инфлације и јачању америчког долара подизањем каматних стопа почевши од 2022. године, што је на тренутак ублажило цену злата.
Бајден је ступио на функцију обећавајући да ће обновити место САД-а у глобалној заједници, и док је његова администрација затворила расцепе међу важним трговинским партнерима попут Канаде и ЕУ, тензије са Кином остају.
Ова разлика је наследство из Трампове администрације са више изолационистичких политика, али такође одражава конкурентнији глобални трговински пејзаж док земље БРИКС-а теже да се удаље од америчког долара и америчког утицаја на светску економију.
Тензије између САД и Кине
Бајден је покушао барем делимично да поправи однос САД-а са Кином, укључујући састанак са председником Си Ђинпингом током лета 2023. године. Међутим, кључна тачка несугласица у преговорима између њих двојице је Бајденов став да би САД подржале Тајван ако Кина нападне, док истовремено каже да САД не подржава независност Тајвана.
Обе ове позиције су у складу са дугогодишњом политиком САД-а по том питању, али ескалирајуће тензије између Кине и Тајвана су ово питање избациле у први план.
Харис вероватно неће променити политику када је у питању Тајван
У септембру 2022. године, на састанку са јужнокорејским председником Јун Сук Јеолом, изјавила је да су САД посвећене супротстављању једностраним акцијама Кине и да ће одржати „status quo“ у Јужном кинеском мору. Бела кућа је додала да су мир и стабилност преко Тајванског мореуза кључни за слободан Индо-пацифички регион.
Харис је поново дискутовала о трговинским рутама у региону када је присуствовала ASEAN самиту у Џакарти, Индонезија, у септембру 2023. Рекла је за CBS-оvu Маргарет Бренан да није реч о повлачењу из југоисточне Азије, већ о смањењу ризика у региону и осигурању заштите америчких интереса.
На економски ниво, Бајденова администрација се дистанцирала од Кине политикама као што су „Закон о смањењу инфлације“ и „Закон о чиповима“, који подржавају развој западних ланаца снабдевања за различите индустрије, укључујући чисту енергију, електрична возила и полупроводнике (чипове), делимично увођењем субвенција за компаније које не зависе од Кине за свој ланац снабдевања.
Дедоларизација
У међувремену, Кина је убрзала своје напоре за дедоларизацију, продајући отприлике 50 милијарди америчких долара вредне америчке трезорске и агенцијске обвезнице током првог квартала ове године.
Поред тога, Бајденова улога у имплементацији строгог скупа санкција против Русије након избијања рата у Украјини у фебруару 2022. године продубила је раскол између САД-а и Русије, као и осталих земаља БРИКС-а.
Међу осталим санкцијама, САД су ограничиле приступ Русије SWIFT-u, комуникацијској мрежи која помаже у глобалном кретању средстава. Америчко Министарство финансија је такође имплементирало контроле које су ефикасно одсекле руску централну банку и кључне фондове и особље од приступа америчком финансијском систему.
Неки аналитичари верују да би овај потез могао дугорочно ослабити амерички долар као глобалну резервну валуту, јер је послао сигнал остатку света да су САД спремне да ефективно користе амерички долар као оружје.
Иако би овогодишњи председнички избори могли имати ограничен утицај на цену злата, одлука о каматним стопама Фед-а може утицати на цену метала. Одлуке које доноси америчка централна банка, која није под контролом председника, имају снажан утицај на амерички долар, а тиме често утичу и на цену злата.
Федерални одбор за отворено тржиште, који је одбор који на крају одлучује да ли ће повећати или смањити каматне стопе, требао би се састати од 6. до 7. новембра, само дан након избора 5. новембра.
Злато расте када су стопе ниже и пада када су високе
Након јаких очекивања о смањењу на почетку 2024. која се нису остварила, јер је Фед задржао стопе непромењене од јула, учесници на тржишту сада очекују да ће Фед направити прво смањење у септембру.
Злато обично расте када су стопе ниже и пада када су високе, али ове године злато је достигло највише вредности суочено са повишеним стопама. Постизборно смањење стопа могло би додатно подстаћи злато, али са Фед састанцима који долазе у септембру, још није јасно како ће се састанак у новембру одиграти.
Историјски гледано, приноси за злато под председницима демократама и републиканцима су у просеку износили 11,2 одсто и 10,2 одсто, респективно. Али то можда није податак на који би инвеститори требали фокусирати.
Која странка контролише Конгрес, који се састоји од Представничког дома и Сената, има много јачи утицај на цену злата.
Под конгресима под контролом демократа, злато је у просеку остваривало добитак од 20,9 одсто, у поређењу са само 3,9 одсто када је Конгрес био под контролом републиканаца. У случајевима када ниједна странка не контролише Конгрес, злато је у просеку остваривало добитак од 3,5 одсто.
С тим на уму, инвеститори би требали размотрити ефекте политика које доносе не само извршна власт САД-а, већ и Конгрес и Сенат.
Они који се надају да ће искористити непосредне последице избора у своју корист такође требају бити опрезни — када је реч о злату, прошли избори нису пружили велике инвестиционе прилике, јер су губици и добици обично краткотрајни.
