Obavljanje više stvari istovremeno (korišćenje mobilnog telefona, konzumacija hrane i pića, pušenje cigareta, vođenje razgovora, šminkanje itd.) i vožnja ne idu zajedno. Na primer, kada razgovarate mobilnim telefonom ili pišete poruku, vaše misli su usmerene ka razgovoru, pažnja je okrenuta ka zvukovima iz telefona, iako su vaše oči na putu nećete moći videti šta se oko vas dešava niti ćete moći da blagovremeno reagujete.
Vozači koji koriste telefon su manje sposobni da ostanu u odgovarajućoj traci, primete bilo kakvu promenu oko sebe i na nju odgovore na vreme. Ovi vozači skloniji su prekoračavanju brzine i češćem ubrzavanju i usporavanju vozila.
„Vožnja na slepo“ i zaustavni put
Razgovor mobilnim telefonom, po nekim istraživanjima, odvlači pažnju od upravljanja vozilom od 1 do 2 sekunde, a to u praksi, pri 60 km/h, predstavlja vožnju „na slepo“ od 16,5 do 33 m. Toliko iznosi zaustavni put automobila za brzine od 30 do 55 km/h.
U praksi, to znači da ukoliko bi bili u paralelnoj vožnji pri pomenutoj brzini, vozač koji ne telefonira bi zaustavio automobil, dok bi na pešaka naleteo onaj koji razgovara.
Kritične tačke u saobraćaju
Ako znamo da se opasne situacije najčešće stvaraju ispred raskrsnica ili pešačkih prelaza, možemo da zaključimo da jedna sekunda potpune nepažnje, koja nastaje posle par sekundi nepotpune pažnje usled čeprkanja po džepovima u potrazi za mobilnim telefonom, može da dovede do teških posledica, naročito uz prekoračenje brzine.
Distrakcija kao nova pošast u saobraćaju
Glavni razlozi najtežih stradanja u saobraćaju do sada bili su brzina, alkohol i nekorišćenje pojasa, a unazad nekoliko godina uočena je nova pošast na putevima. Istraživanja sugerišu da je 25% svih saobraćajnih nezgoda povezano sa distrakcijom (poremećaj pažnje) zbog korišćenja mobilnog telefona.
Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da su vozači koji koriste mobilne telefone u procesu vožnje četiri puta više izloženi riziku od nezgoda u odnosu na vozače koji ih ne koriste.
Uticaj mobilnog telefona na moždanu aktivnost
Moždana aktivnost pri vožnji automobila smanjuje se za čak 37% već pri jednostavnom slušanju glasa koji dopire iz mobilnog telefona. Kašnjenje u reagovanju može se povećati od 0,6 sekundi do 0,9 sekundi, zavisno od vremenskih uslova, brzine vozila i starosti vozača.
Fizička nepažnja
Fizička nepažnja nastaje kada vozač mora da upotrebi jednu ili obe ruke da bi rukovao telefonom prilikom biranja broja, odgovaranja na poziv ili prekidanja poziva, umesto da se koncentriše na fizičke zahteve vožnje kao što su upravljanje vozilom, menjanje brzina, davanje signala i slično.
Upotreba mobilnog telefona, osim rukovanja, može i dodatno da ometa vozača kada je, na primer, potrebno zapisati neku informaciju dobijenu u telefonskom razgovoru poput broja telefona, adrese ili slično.
Vizuelna nepažnja
Vizuelna nepažnja izazvana je skretanjem pogleda vozača sa puta na mobilni telefon, kao i pojavom takozvanog fenomena „gleda, a ne vidi“, kada vozači, iako im je pogled usmeren na put, ne registruju ono što vide ispred sebe.
Dodatne radnje kao što su čitanje poruka, pretraživanje telefonskog imenika i slične vizuelne informacije, dodatno opterećuju vizuelnu pažnju vozača i odvraćaju je sa saobraćajne situacije.
Auditivna nepažnja
Auditivna nepažnja dešava se pri zvoninju telefona ili tokom telefonskog razgovora, kada se vozač koncentriše na zvuke koji nemaju veze sa vožnjom.
Kognitivna nepažnja
Kognitivna nepažnja podrazumeva propuste, a nekad i prekide pažnje i rasuđivanja. Ova vrsta nepažnje se dešava kada se dva ili više mentalnih zadataka obavljaju u isto vreme, paralelno.
Razgovor koji vozač vodi preko telefona „takmiči“ se sa zahtevima vožnje za ograničeni kapacitet vozačeve pažnje. Samo slušanje sagovornika tokom razgovora može umanjiti aktivnost onog dela mozga koji je koncentrisan na vožnju za više od jedne trećine.
Do koje mere će efekti mobilnog telefona biti negativni zavisi od kompleksnosti, kako telefonskog razgovora, tako i trenutne saobraćajne situacije. Što je razgovor složeniji i zahtevniji, to su veći njegovi efekti na vožnju. Takođe, što je saobraćajna situacija složenija, može se očekivati veći negativni efekat telefonskog razgovora.
Utvrđeni negativni efekti upotrebe mobilnog telefona u vožnji
Negativni efekti upotrebe mobilnog telefona na vožnju utvrđeni su u brojnim istraživanjima u kojima je korišćen ceo dijapazon istraživačkih tehnika i metoda.
Sporije vreme reagovanja
Vreme reagovanja vozača pri upotrebi mobilnog telefona je i do 50% sporije u poređenju sa normalnom vožnjom, a do 30% sporije u odnosu na vožnju sa 0,8‰ alkohola u krvi.
Sporije reakcije na crveno svetlo i previđanje signala
Vreme reakcije vozača na signale u saobraćaju ili druge važne događaje znatno je sporije, a verovatnoća previđanja, odnosno neregistrovanja važnih signala, povećana.
Sporije reakcije kočenja
Vreme reagovanja pri kočenju sporije je za 0,3–0,7 sekundi, vozači naglije i intenzivnije koče, pri čemu je odstojanje na kom se zaustavljaju od prepreke kraće.
Smanjena svest i rizično ponašanje
Smanjena je opšta svest o saobraćajnom okruženju, što se ogleda u smanjenom opažanju, razumevanju i predviđanju saobraćajnih situacija, usled koncentracije vozača na telefonski razgovor i umanjenog kapaciteta pažnje.
Donošenje rizičnih odluka je češće, jer su vozačima pri upotrebi mobilnog telefona prihvatljiva kraća odstojanja i ređe prilagođavaju brzinu potencijalno opasnim uslovima, kao što je klizav kolovoz.
Takođe, primećeno je da vozači koji često koriste mobilni telefon u vožnji ređe koriste sigurnosni pojas i skloniji su drugim oblicima rizičnog ponašanja, poput upotrebe alkohola i čestog prekoračenja brzine.
Literatura
-
Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd, 2012.
-
H. Sinanović, T. Sinanović, Distrakcija u saobraćaju, Međunarodna konferencija „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“, Republika Srpska, Banja Luka, oktobar 2017.
