Vremenom stečene navike vode do operacionog stola. Koronarna arterijska bolest (KAB), najčešće uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plaka) u arterijama srca, jedna je od vodećih bolesti današnjice. Kada su arterije sužene ili potpuno blokirane, srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, što dovodi do angine pektoris, tačnije bola u grudima ili, u najgorem slučaju, do infarkta. U takvim situacijama, kada terapija i manje invazivne procedure poput ugradnje stenta više nisu opcija, otvara se polje delovanja kardiohirurgije i tada se najčešće, po procedurama, ugrađuje bajpas. Kada se on ugrađuje i šta možete da uradite da biste izbegli ovu intervenciju i vodili zdraviji život.
Kada bajpas postaje neophodan?
Bajpas operacija nije prvi izbor lečenja, već poslednje, ali često životno spasonosno rešenje. Kardiohirurzi navode nekoliko ključnih scenarija kada je ova intervencija neizbežna:
Višestruko suženje: Kada su blokirane tri ili više velikih koronarnih arterija (trosudovna bolest).
Blokada glavne arterije: U slučaju ozbiljne blokade glavne leve koronarne arterije, koja snabdeva krvlju veliki deo srčanog mišića, bajpas se smatra standardnom i sigurnijom opcijom od stenta.
Loša funkcija srca: Kod pacijenata koji, pored ozbiljnog suženja arterija, imaju i značajno oštećenu funkciju pumpanja srca.
Kompleksna blokada: Kada je suženje previše kompleksno, dugo ili na nezgodnom mestu da bi se uspešno rešilo stentom.
Cilj bajpasa je da se stvori novi put oko blokiranog dela arterije, koristeći krvni sud uzet sa drugog mesta u telu, najčešće iz grudnog koša ili noge, kako bi se obnovio normalan protok krvi. Iako je bajpas hirurgija visoko uspešna, svaki kardiohirurg će vam reći da je najbolja operacija ona koja se ne dogodi. Prevencija je ključna, a srčani stručnjaci naglašavaju da je 90 odsto slučajeva koronarne bolesti direktna posledica načina života.
„Operacija bajpasa je kao popravka kuće nakon što se krov potpuno urušio. Naš posao je da popravimo štetu, ali vaš posao je da održavate tu kuću,” često naglašavaju kardiohirurzi.
Ključne preporuke o prevenciji podrazumevaju kontrolu krvnog pritiska i šećera, fizičku aktivnost 30 minuta dnevno, izbacivanje cigareta i kontrola stresa.
Najbolja ishrana za zdravije srce
Celokupna stručna medicinska javnost je saglasna- mediteranska ishrana je lek za srce.
Fokus na nezasićenim mastima (maslinovo ulje, avokado), velikim količinama voća i povrća, integralnim žitaricama i ribi (zbog omega-3 masnih kiselina).
Kardiolozi znaju da niko ne želi da dođe na operacioni sto zbog bajpasa. Ali u 40-im i 50-im godinama života, navode, imate izbor- pojesti hamburger ili jabuku, izabrati cigaretu ili šetnju. Te male odluke su ono što definiše da li ćete lekara upoznati u sali za oporavak ili samo na redovnoj kontroli.
