U centralnom holu Narodne skupštine Srbije otvorena je izložba „Jasenovac – trajna opomena“, kao snažno i dokumentovano svedočanstvo o jednom od najmonstruoznijih sistema logora smrti u okupiranoj Evropi. Izložbu je organizovao Muzej žrtava genocida, uz podršku Ministarstva kulture Srbije, povodom 80 godina od oslobođenja logora Jasenovac. Postavka ima za cilj da javnosti predstavi celovitu sliku genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, koji je sprovođen u okviru tzv. Nezavisne Države Hrvatske (NDH) od 1941. do 1945. godine. Jasenovac nije bio radni, kazneni ili sabirni logor, već logor čiji je jedini cilj bio fizičko uništenje čitavih zajednica, uključujući decu, žene i starce. GENOCID OZAKONJEN ZAKONOM Na otvaranju izložbe, potpredsednik Narodne skupštine Srbije Jovan Janjić podsetio je da je u NDH ubijanje bilo zakonski dozvoljeno, pre svega donošenjem „Zakonske odredbe za odbranu naroda i države“ od 17. aprila 1941. godine, kojom je državni teror nad Srbima, Jevrejima i Romima institucionalizovan. „Ustaški zločinci su se hvalili da su pobili stotine hiljada Srba, a ta svedočenja potvrđuju i nacistički izvori, kao i posleratna Zemaljska komisija Hrvatske, koja je navela da je u Jasenovcu stradalo između 500.000 i 600.000 ljudi, uz napomenu da tačan broj nikada neće moći biti utvrđen“, rekao je Janjić.
On je naglasio da je realan broj žrtava najmanje 700.000, upozoravajući da je danas na delu beskrupulozna revizija istorije, čiji je cilj umanjivanje zločina i relativizacija genocida. „Revizija istorije nije pokušaj otklona od zla, već način da se na zlu i dalje stoji. Onaj ko opravdava prošlost spreman je da je ponovi“, poručio je Janjić. LOGOR SMRTI BEZ PARALELE Izvršni direktor Muzeja žrtava genocida Nikola Miloševski istakao je da je Jasenovac bio najveće mesto stradanja srpskog naroda u NDH, ali i jedan od retkih logora u Evropi u kojem su sadistička ubistva bila predmet takmičenja. Zarobljenici su ubijani sekirama, maljevima, testerama, noževima i specijalno napravljenim alatom – „srbosjekom“, što predstavlja jedinstven primer industrijalizacije klanja u istoriji Holokausta i genocida. Glad je korišćena kao sistemsko sredstvo uništenja: dnevni obroci su iznosili 150–200 grama plesnivog hleba ili 100 grama kukuruznog brašna u vodi, uz prinudni rad do potpunog fizičkog sloma. Poseban segment izložbe, „Hipokrat u žicama“, primorava posetioce da se suoče sa činjenicom da je u Jasenovcu postojala i ustaška bolnica, u kojoj su lekari lečili dželate kako bi mogli da nastave sa ubijanjem.
PROBOJ IZ PAKLA Jasenovac je jedan od retkih logora koji je delimično oslobođen iznutra. Kada su ustaše počele da likvidiraju preostale logoraše i uništavaju dokaze, 22. aprila 1945. godine, više od 600 zatočenika krenulo je u proboj. Preživelo je samo 117 ljudi. Jedan od eksponata je i vojna knjižica Jovana Živkovića, preživelog iz proboja – nemi svedok razmera zločina. SEĆANJE KAO OBAVEZA Izložba će biti otvorena do kraja januara, a organizatori poručuju da je njen smisao ne samo u dokumentovanju prošlosti, već u sprečavanju budućeg zla. Jasenovac nije istorijska rasprava. On je moralna granica čovečanstva.
