У централном холу Народне скупштине Србије отворена је изложба „Јасеновац – трајна опомена“, као снажно и документовано сведочанство о једном од најмонструознијих система логора смрти у окупираној Европи. Изложбу је организовао Музеј жртава геноцида, уз подршку Министарства културе Србије, поводом 80 година од ослобођења логора Јасеновац. Поставка има за циљ да јавности представи целовиту слику геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, који је спровођен у оквиру тзв. Независне Државе Хрватске (НДХ) од 1941. до 1945. године. Јасеновац није био радни, казнени или сабирни логор, већ логoр чији је једини циљ био физичко уништење читавих заједница, укључујући децу, жене и старце. ГЕНОЦИД ОЗАКОЊЕН ЗАКОНОМ На отварању изложбе, потпредседник Народне скупштине Србије Јован Јањић подсетио је да је у НДХ убијање било законски дозвољено, пре свега доношењем „Законске одредбе за одбрану народа и државе“ од 17. априла 1941. године, којом је државни терор над Србима, Јеврејима и Ромима институционализован. „Усташки злочинци су се хвалили да су побили стотине хиљада Срба, а та сведочења потврђују и нацистички извори, као и послератна Земаљска комисија Хрватске, која је навела да је у Јасеновцу страдало између 500.000 и 600.000 људи, уз напомену да тачан број никада неће моћи бити утврђен“, рекао је Јањић.
Он је нагласио да је реалан број жртава најмање 700.000, упозоравајући да је данас на делу бескрупулозна ревизија историје, чији је циљ умањивање злочина и релативизација геноцида. „Ревизија историје није покушај отклона од зла, већ начин да се на злу и даље стоји. Онај ко оправдава прошлост спреман је да је понови“, поручио је Јањић. ЛОГОР СМРТИ БЕЗ ПАРАЛЕЛЕ Извршни директор Музеја жртава геноцида Никола Милошевски истакао је да је Јасеновац био највеће место страдања српског народа у НДХ, али и један од ретких логора у Европи у којем су садистичка убиства била предмет такмичења. Заробљеници су убијани секирама, маљевима, тестерама, ножевима и специјално направљеним алатом – „србосјеком“, што представља јединствен пример индустријализације клања у историји Холокауста и геноцида. Глад је коришћена као системско средство уништења: дневни оброци су износили 150–200 грама плеснивог хлеба или 100 грама кукурузног брашна у води, уз принудни рад до потпуног физичког слома. Посебан сегмент изложбе, „Хипократ у жицама“, приморава посетиоце да се суоче са чињеницом да је у Јасеновцу постојала и усташка болница, у којој су лекари лечили џелате како би могли да наставе са убијањем.
ПРОБОЈ ИЗ ПАКЛА Јасеновац је један од ретких логора који је делимично ослобођен изнутра. Када су усташе почеле да ликвидирају преостале логораше и уништавају доказе, 22. априла 1945. године, више од 600 заточеника кренуло је у пробој. Преживело је само 117 људи. Један од експоната је и војна књижица Јована Живковића, преживелог из пробоја – неми сведок размера злочина. СЕЋАЊЕ КАО ОБАВЕЗА Изложба ће бити отворена до краја јануара, а организатори поручују да је њен смисао не само у документовању прошлости, већ у спречавању будућег зла. Јасеновац није историјска расправа. Он је морална граница човечанства.
