Japanski robotički istraživač pod nazivom „Moon Sniper“ dostigao je lunarnu površinu, a nedavno je letelica uspostavila konekciju sa sondom, saopštila je Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA).
Misija letelice za istraživanje Meseca, poznata kao „Smart Lander for Investigating Moon“ ili skraćeno SLIM, sletela je uz pomoć telemetrijskih podataka koji su deljeni putem direktnog prenosa uživo od strane JAXA.
Japan je postao treća zemlja u ovom veku, a peta ukupno, koja je sigurno postavila letelicu na lunarnu površinu.
Robotički istraživač SLIM, malih dimenzija, lansiran u septembru, nosi nadimak „Mesečev Snajper“ jer koristi novu preciznu tehnologiju za demonstraciju „ciljanog“ sletanja.
Prethodne lunarne misije bile su u mogućnosti da ciljaju i dosegnu određene zone koje su obuhvatale mnogo kilometara, ali SLIM-ova sonda će ciljati mesto sletanja koje se prostire samo 100 metara (328 stopa) u širinu. „Pametne oči“ sonde, zasnovane na tehnologiji navigacije zasnovanoj na upoređivanju slika, brzo su fotografisale lunarnu površinu tokom prilaska i autonomno prilagodile letelicu kako bi preciznije sletela na nagnutu površinu.
Put „Mesečevog snajpera“ ka Mesecu
„Sniper Moon“ cilja na sletište blizu malog kratera „Šioli“ unutar lunarnog ravnjaka zvanog „More Nektara“, koji je nastao tokom drevne vulkanske aktivnosti i nalazi se južno od „Mora Spokoja“, gde je Apollo 11 sleteo 1969. godine. Ako sonda uspešno sleti, kratko će proučiti stene na mestu koje bi moglo otkriti informacije o poreklu Meseca.
Kada meteoriti i drugi objekti udare u Mesec, stvaraju kratere i kamenje koje prekriva površinu. Ove stene intrigiraju naučnike jer njihovo proučavanje zapravo predstavlja pogled u unutrašnjost Meseca. Minerali i drugi sastojci stena mogu potencijalno osvetliti kako je Mesec nastao.
Sletanje blizu nagiba i kamenih područja oko kratera je opasan proces koji većina misija obično izbegava, ali JAXA veruje da njihov lander ima tehnologiju da sigurno sleti na stenovitom terenu.
Nova svemirska trka
Više svemirske agencije i zemlje pokušale su misije sletanja na Mesec tokom protekle godine, dovodeći do istorijskog uspeha ali i neuspeha.
Indija je postala četvrta zemlja – posle Sjedinjenih Američkih Država, bivšeg Sovjetskog Saveza i Kine – koja je izvela kontrolisano sletanje na Mesec kada je njenom misijom „Čandrajan-3“ stigla blizu južnog pola Meseca u avgustu.
U međuvremenu, lunarni lender „Hakuto R“ japanske kompanije „I Space“ pao je na 3 milje (4,8 kilometara) udaljenosti od Meseca, tokom pokušaja sletanja u aprilu. Ruska Luna-25 takođe se srušila pri sletanju, u avgustu tokom pokušaja Rusije da se vrati na Mesec prvi put od pada Sovjetskog Saveza.
„Astrobotic Technology’s Peregrine spacecraft“– prvi američki lunarni lender lansiran posle pet decenija, doživeo je neuspeh u četvrtak nakon što je curenje goriva onemogućilo sigurno sletanje na Mesec.
Motivacija za nove lunarne i svemirske trke nalazi se u želji za pristupanjem vodi zatočenoj kao ledu u trajno pomračenim regionima na južnom polu Meseca. Ona bi mogla biti korišćena za piće ili gorivo, kako čovečanstvo i ako bude širilo granice svemirskog istraživanja u budućnosti. Ovaj region je prepun kratera i kamenja, što implicira da je težak za sletanje.
