Jапански роботички истраживач под називом „Moon Sniper“ достигао је лунарну површину, а недавно је летелица успоставила конекцију са сондом, саопштила је Јапанска агенција за истраживање свемира (JAXA).
Мисија летелице за истраживање Месеца, позната као „Smart Lander for Investigating Moon“ или скраћено SLIM, слeтела је уз помоћ телеметријских података који су дељени путем директног преноса уживо од стране JAXA.
Јапан је постао трећа земља у овом веку, а пета укупно, која је сигурно поставила летелицу на лунарну површину.
Роботички истраживач SLIM, малих димензија, лансиран у септембру, носи надимак „Meсечев Снајпер“ јер користи нову прецизну технологију за демонстрацију „циљаног“ слетања.
Претходне лунарне мисије биле су у могућности да циљају и досегну одређене зоне које су обухватале много километара, али SLIM-ova сонда ће циљати место слетања које се простире само 100 метара (328 стопа) у ширину. „Паметне очи“ сонде, засноване на технологији навигације заснованој на упоређивању слика, брзо су фотографисале лунарну површину током приласка и аутономно прилагодиле летелицу како би прецизније слетела на нагнуту површину.
Пут „Месечевог снајпера“ ка Месецу
„Sniper Moon“ циља на слетиште близу малог кратера „Шиоли“ унутар лунарног равњака званог „Море Нектара“, који је настао током древне вулканске активности и налази се јужно од „Мора Спокоја“, где је Apollo 11 слетео 1969. године. Ако сонда успешно слети, кратко ће проучити стене на месту које би могло открити информације о пореклу Месеца.
Када метеорити и други објекти ударе у Месец, стварају кратерe и камење које прекрива површину. Ове стене интригирају научнике јер њихово проучавање заправо представља поглед у унутрашњост Месеца. Минерали и други састојци стена могу потенцијално осветлити како је Месец настао.
Слетање близу нагиба и камених подручја око кратера је опасан процес који већина мисија обично избегава, али JAXA верује да њихов ландер има технологију да сигурно слети на стеновитом терену.
Нова свемирска трка
Више свемирске агенције и земље покушале су мисије слетања на Месец током протекле године, доводећи до историјског успеха али и неуспеха.
Индија је постала четврта земља – после Сједињених Америчких Држава, бившег Совјетског Савеза и Кине – која је извела контролисано слетање на Месец када је њеном мисијом „Чандрајан-3“ стигла близу јужног пола Месеца у августу.
У међувремену, лунарни лeндер „Hakuto R“ јапанске компаније „I Space“ пао је на 3 миље (4,8 километара) удаљености од Месеца, током покушаја слетања у априлу. Рускa Луна-25 такође се срушила при слетању, у августу током покушаја Русије да се врати на Месец први пут од пада Совјетског Савеза.
„Astrobotic Technology’s Peregrine spacecraft“– први амерички лунарни лендер лансиран после пет деценија, доживео је неуспех у четвртак након што је цурење горива онемогућило сигурно слетање на Месец.
Мотивација за нове лунарне и свемирске трке налази се у жељи за приступањем води заточеној као леду у трајно помраченим регионима на јужном полу Месеца. Она би могла бити коришћена за пиће или гориво, како човечанство и ако буде ширило границе свемирског истраживања у будућности. Овај регион је препун кратера и камења, што имплицира да је тежак за слетање.
