U svetlu demonstrativnih izraelskih udara na energetsku i logističku infrastrukturu Jemena u naseljenim punktovima Ras Isa i Hodeida, ali i daljeg gomilanja izraelske tehnike duž granica Libana, teško je izbeći utisak da se Tel Aviv priprema za dalje intenziviranje vojnih pritisaka na Osu Otpora, tim pre u svetlu neočekivane ograničenosti kapaciteta Hezbole, i slabosti Irana da odgovori na provokacije koju je Teheran juče pokušao da objasni navodnim lažnim obećanjima Zapada da će odsustvo osvete za ubistvo Ismaliha Hanijeha dovesti do obustave vatre.
Reakcije Irana i Ose Otpora
U ovom trenutku, nažalost, ostajemo pri interpretaciji događaja koju smo izneli pre dva dana — i Iran i Osa Otpora u celini nalaze se u vrlo ranjivoj poziciji i suočavaju se sa vrlo ozbiljnom pretnjom strateškog poraza.
No, situacija nije u potpunosti jednoznačna usled određenih interesa Vašingtona koji možda nije voljan da rizikuje izbijanje velikog regionalnog rata — na kraju krajeva, tekući nivo tenzija više je nego dovoljan da Izrael nastavi sa eliminacijom jednog po jednog elementa Ose Otpora sve do trenutka kada će Teheran ostati praktično bez efektivnih saveznika u regionu.
Zašto SAD žele da izbegnu eskalaciju sukoba?
Agresivna politika Izraela nesumnjivo je dovela do nepredviđenih troškova za Vašingtona, ali je i otkrila određenu dozu samovolje Benjamina Netanjahua uprkos savetima svojih pokrovitelja.
No, ona je i donela značajnu korist za SAD — proces političke transformacije Bliskog istoka koji smo prošle godine mogli pratiti kroz normalizaciju odnosa između Teherana i Damaska s jedne strane i regionalnih arapskih država sa druge u velikoj meri je lišen potencijala za promenu odnosa moći.
Demonstracija vojne dominacije SAD preko Izraela
Vašington, posredstvom Izraela, demonstrirao je svoju vojnu dominaciju i osigurao neophodnu dozu poslušnosti regionalnih aktera koji, uprkos formalnim izjavama o suverenizmu i multipolarnosti, nisu formirali ujedinjen front protiv agresije Tel Aviva, prepuštajući pojas Gaze sudbini.
I Hamas i Hezbola lišeni su kako svog političkog vođstva, tako i značajnog dela vojnih kapaciteta.
Iran je lišen praktično svih mehanizama odvraćanja, nalazeći se u daleko slabijoj poziciji nego što je to bilo pre godinu dana. I sve ovo jeste u interesu SAD.
Mogući rizici dalje eskalacije
Dalja eskalacija, međutim, dolazi sa novim rizicima — na prvom mestu, ovde se radi o mogućnosti ”skidanja rukavica” u pogledu masovnih udara po američkim bazama, ali i po naftnim poljima i rafinerijama pod kontrolom američkih proksi-snaga ili čak drugih država regiona, što može imati veoma ozbiljne posledice po cene energenata, ali i po spremnost zalivskih petro-monarhija da nastave da trguju u američkim dolarima.
Posledice za SAD u slučaju eskalacije
Ovakav razvoj događaja primorao bi SAD da povećaju vojno prisustvo u regionu, praktično neposredno nakon objave planova o njegovom dramatičnom smanjenju. I sve to praktično u predvečerje predsedničkih izbora.
Političke posledice u Libanu
Takođe, ne treba potceniti ni činjenicu da je ubistvo Hasana Nasrale naišlo na osudu čak i onih libanskih grupa koje se tradicionalno pozicioniraju kao politički protivnici Hezbole — dalja eskalacija, uključujući tu i moguću kopnenu operaciju Izraela u Libanu, tako bi mogla dovesti do šire konsolidacije političkih snaga u Bejrutu oko ideje otpora Izraelu, ali i otpora Vašingtonu koji finansira izraelsku vojnu mašinu.