Postrojenje za prečišćavanje vode kapaciteta 18 miliona kubika godišnje integrisano je u javni park, spajajući tehničku infrastrukturu, kontrolu poplava i savremeni pejzažni dizajn. Osmišljen kao gradski pejzaž inspirisan baštama lotosa i kineskim prostornim tradicijama, ovaj zanimljivi projekat smešten je na severnom kraju parka Honghu, u okrugu Luohu u Šenženu. Park je projektovao lokalni studio NODE Architecture & Urbanism, a veoma je uočljivo da je jedan od ciljeva projekta bilo tiho povezivanje neophodne infrastrukture sa svakodnevnim životom građana ovog višemilionskog grada.
Pozadina i istorija
Park Honghu je gradski park koji je tematski vezan za lotos, a poznat je po stablima močvarnog čempresa (lat. Taxodium distichum) i jatima belih čaplji. Završen i otvoren 1985. godine, ova lokacija nije samo jedan od prvih parkova izgrađenih nakon osnivanja Specijalne ekonomske zone Šenžen, već i jedan od najvažnijih urbanih parkova za njegove građane.
Plansko unapređenje vodenog okruženja
Kako bi se rešili problemi vodenog okruženja koji su izazivali zabrinutost, grad je 2015. godine objavio Plan rada za kontrolu i poboljšanje kvaliteta vode u Šenženu, sa predviđenom investicijom od 11,5 milijardi dolara, koja bi se uložila u unapređenje vodenog okruženja.
Plan uključuje izgradnju i proširenje 19 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje 24 postojeća i ubrzane inicijative za revitalizaciju reka.
Novoizgrađeno postrojenje za prečišćavanje vode u parku Honghu, jedan od ključnih projekata u okviru Plana, koristi vodeću potpuno podzemnu tehnologiju prečišćavanja, a projektom je obnovljen i površinski pejzaž na oko 3,24 hektara, objasnili su iz NODE Architecture & Urbanism.
Postrojenje je u mogućnosti da prečisti oko 18 miliona kubika otpadnih voda godišnje, što je približno zapremini od čak jednog i po Palićkog jezera kod Subotice.
Prilagođavanje terenu
Na severnoj strani vodeni elementi služe za kompenzaciju visinskih razlika, dok tokom poplavnih talasa dolazi do porasta nivoa reke Buji na zapadnoj strani lokacije. Kada dostigne određeni nivo, voda otiče u jezero Honghu, gde se formira područje za zadržavanje poplave, smanjujući rast nivoa vode.
Kako se lokacija nalazi na niskom terenu, u zoni poplavnog kanala, bezbednosna procena je definisala visine terena za zaštitu od poplava: 12,4 m za stogodišnje i 13,4 m za dvostogodišnje vode. Pejzažno uređenje moralo je da unapredi prostor, ali i da zadrži funkciju poplavnog kanala kao „bufer zone“.
Prečišćavanje vode
Postrojenje za prečišćavanje vode Honghu, na parceli od 1,67 hektara, izgrađeno je u dve faze. Tehnički deo je potpuno podzemna dvostruka ramovska konstrukcija sa kapacitetom prečišćavanja 50.000 m³ dnevno u prvoj fazi, odnosno 100.000 m³ dugoročno.
Prečišćena voda se koristi za dopunu ekološkog pejzaža parka Honghu i reke Buji. Podzemni objekti, uključujući ventilacione i vatrobranske sisteme, predstavljali su poseban izazov u dizajnu površinskog pejzaža, jer su vidljivi elementi morali biti estetski integrisani u park.
Iako je tim arhitekata bio angažovan samo za pejzažno uređenje, bilo je potrebno detaljno razumeti tehničku logiku i procese prečišćavanja. Pejzaž je blisko povezan sa podzemnim objektom i zahtevima za kontrolu poplava. Cilj je bio stvoriti estetski i društveno prijatan javni prostor, ne samo funkcionalan pejzaž.
3D apstrakcija lotosa
Postavljeno je 13 ventilacionih otvora različitih veličina, od kojih neki sadrže stepenice za evakuaciju. Najviši ventilacioni otvor, visine gotovo 16 m, dizajniran je kao 3D apstrakcija lotosa, čime je stvoren javni umetnički element i orijentir u parku.
Ostali ventilacioni otvori različitih dimenzija uključuju staze i platforme za posetioce, a mali su korišćeni za prirodnu ventilaciju i ozelenjavanje, piše Gradnja.rs.
Severni podzemni objekat planiran je kao kancelarijski prostor, ali je kroz pejzažno uređenje stvoren privlačan javni vrt i izložbeni prostor, omogućavajući kombinaciju edukacije, javne upotrebe i estetskog doživljaja.
Baza vodene kulture Lotos u Šenženu
Projekat je trajao četiri godine, tokom kojih su učesnici morali da balansiraju između tehničkih zahteva, estetskih i društvenih potreba, kao i različitih zahteva zainteresovanih strana, poput vladinih organa, uprave parka, operatera, itd.
Kada je finalizovan, projekat je ocenjen kao uspešan, a završetak je označio i transformaciju infrastrukturnog objekta u prijatno i ceremonijalno mesto za javnu upotrebu i edukaciju.
Po završetku izgradnje, projekat je preimenovan u „Baza vodene kulture Lotos u Šenženu“.
