Постројење за пречишћавање воде капацитета 18 милиона кубика годишње интегрисано је у јавни парк, спајајући техничку инфраструктуру, контролу поплава и савремени пејзажни дизајн. Осмишљен као градски пејзаж инспирисан баштама лотоса и кинеским просторним традицијама, овај занимљиви пројекат смештен је на северном крају парка Honghu, у округу Луоху у Шенжену. Парк је пројектовао локални студио NODE Architecture & Urbanism, а веома је уочљиво да је један од циљева пројекта било тихо повезивање неопходне инфраструктуре са свакодневним животом грађана овог вишемилионског града.
Позадина и историја
Парк Honghu је градски парк који је тематски везан за лотос, а познат је по стаблима мочварног чемпреса (лат. Taxodium distichum) и јатима белих чапљи. Завршен и отворен 1985. године, ова локација није само један од првих паркова изграђених након оснивања Специјалне економске зоне Шенжен, већ и један од најважнијих урбаних паркова за његове грађане.
Планско унапређење воденог окружења
Како би се решили проблеми воденог окружења који су изазивали забринутост, град је 2015. године објавио План рада за контролу и побољшање квалитета воде у Шенжену, са предвиђеном инвестицијом од 11,5 милијарди долара, која би се уложила у унапређење воденог окружења.
План укључује изградњу и проширење 19 постројења за пречишћавање отпадних вода, унапређење 24 постојећа и убрзане иницијативе за ревитализацију река.
Новоизграђено постројење за пречишћавање воде у парку Honghu, један од кључних пројеката у оквиру Плана, користи водећу потпуно подземну технологију пречишћавања, а пројектом је обновљен и површински пејзаж на око 3,24 хектара, објаснили су из NODE Architecture & Urbanism.
Постројење је у могућности да пречисти око 18 милиона кубика отпадних вода годишње, што је приближно запремини од чак једног и по Палићког језера код Суботице.
Прилагођавање терену
На северној страни водени елементи служе за компензацију висинских разлика, док током поплавних таласа долази до пораста нивоа реке Буји на западној страни локације. Када достигне одређени ниво, вода отиче у језеро Honghu, где се формира подручје за задржавање поплаве, смањујући раст нивоа воде.
Како се локација налази на ниском терену, у зони поплавног канала, безбедносна процена је дефинисала висине терена за заштиту од поплава: 12,4 м за стогодишње и 13,4 м за двостогодишње воде. Пејзажно уређење морало је да унапреди простор, али и да задржи функцију поплавног канала као „буфер зоне“.
Пречишћавање воде
Постројење за пречишћавање воде Honghu, на парцели од 1,67 хектара, изграђено је у две фазе. Технички део је потпуно подземна двострука рамовска конструкција са капацитетом пречишћавања 50.000 м³ дневно у првој фази, односно 100.000 м³ дугорочно.
Пречишћена вода се користи за допуну еколошког пејзажа парка Honghu и реке Буји. Подземни објекти, укључујући вентилационе и ватробранске системе, представљали су посебан изазов у дизајну површинског пејзажа, јер су видљиви елементи морали бити естетски интегрисани у парк.
Иако је тим архитеката био ангажован само за пејзажно уређење, било је потребно детаљно разумети техничку логику и процесе пречишћавања. Пејзаж је блиско повезан са подземним објектом и захтевима за контролу поплава. Циљ је био створити естетски и друштвено пријатан јавни простор, не само функционалан пејзаж.
3D апстракција лотоса
Постављено је 13 вентилационих отвора различитих величина, од којих неки садрже степенице за евакуацију. Највиши вентилациони отвор, висине готово 16 м, дизајниран је као 3D апстракција лотоса, чиме је створен јавни уметнички елемент и оријентир у парку.
Остали вентилациони отвори различитих димензија укључују стазе и платформе за посетиоце, а мали су коришћени за природну вентилацију и озелењавање, пише Градња.рс.
Северни подземни објекат планиран је као канцеларијски простор, али је кроз пејзажно уређење створен привлачан јавни врт и изложбени простор, омогућавајући комбинацију едукације, јавне употребе и естетског доживљаја.
База водене културе Лотос у Шенжену
Пројекат је трајао четири године, током којих су учесници морали да балансирају између техничких захтева, естетских и друштвених потреба, као и различитих захтева заинтересованих страна, попут владиних органа, управе парка, оператера, итд.
Када је финализован, пројекат је оцењен као успешан, а завршетак је означио и трансформацију инфраструктурног објекта у пријатно и церемонијално место за јавну употребу и едукацију.
По завршетку изградње, пројекат је преименован у „База водене културе Лотос у Шенжену“.
