Srpsko selo je pred istorijskim izazovom. Demografski pad, starenje stanovništva, smanjenje poljoprivredne proizvodnje i nedovoljna institucionalna podrška dovode u pitanje njegov opstanak. Da li je još moguće oživeti selo, i ko sve mora biti deo rešenja?
Stručnjaci upozoravaju – vreme ističe
U Jutarnjem programu RTS-a govorili su poljoprivredni analitičar Goran Đaković i Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Njihova analiza ne ostavlja mnogo prostora za iluzije – ali daje smernice šta mora da se uradi ako želimo da zadržimo život u srpskim selima.
Negativna selekcija i odlazak mladih
„Sela nam se prazne duplo brže nego gradovi. I ne samo što ljudi odlaze – već nam ostaje sve manje obrazovano stanovništvo. Imamo negativnu selekciju, jer mladi koji završe škole odlaze, a na selu ostaju oni bez podrške i perspektive. To ne sme biti put u budućnost“, upozorio je Đaković.
Kašnjenje subvencija i neizvesnost za poljoprivrednike
On je posebno kritikovao sistem kašnjenja subvencija u poljoprivredi. Kako je naveo, proizvođači mleka još čekaju isplate za kraj prošle godine, iako su tokom tih meseci morali da hrane stoku, kupuju hranu i ulažu sredstva.
„To je ponižavanje seljaka. Ako ne možete da platite na vreme, bolje i manje novca nego da ga inflacija pojede do isplate. Naš poljoprivrednik je odgovoran čovek – kad dobije novac, on ga ulaže. Ali ne može da radi u neizvesnosti.“
Nedostatak uslova za mlade na selu
Dejan Zagorac skrenuo je pažnju na šire društvene okolnosti koje odvlače mlade sa sela – loš internet, nemanje kulturnog života, infrastrukturne rupe, nerazumevanje za nove ideje.
„Mladi beže jer selo često nema šta da im ponudi. Ako hoćemo da ih zadržimo, moramo ulagati u internet, kulturu, preduzetništvo. Postoje dobri primeri – poput meštana Toplog Dola koji su oživeli svoje selo u borbi protiv mini-hidroelektrana. Ali to mora da postane pravilo, ne izuzetak.“
Nestajanje poljoprivrednog zemljišta
Tokom razgovora Đaković je posebno istakao i drastično smanjenje poljoprivrednog zemljišta – sa 5,35 miliona hektara na oko 4 miliona. Urbanizacija, izgradnja puteva i neplanska ekspanzija „jedu“ najkvalitetnije oranice. „Gradimo auto-puteve, što je u redu, ali ne možemo da dopustimo da sve ide preko plodne zemlje. To je osnova naše prehrambene sigurnosti.“
Nema solidarnosti ni u tragediji
Upozorio je i na nedavni slučaj požara u selu Bačinac kod Smederevske Palanke, gde je jednom poljoprivredniku izgorela cela farma sa junadima. „Čovek je ostao bez ičega, a niko od zvaničnika ga nije ni pozvao. To nije pitanje novca, već poštovanja. Selo će opstati kad seljak oseti da nije sam.“
Sistemski pristup kao jedini izlaz
I Zagorac i Đaković saglasni su da rešenja postoje – ali da je potrebno sistemsko delovanje. Ulaganje u ruralni turizam, podrška ženama na selu, unapređenje obrazovanja, povezivanje ljudi kroz udruženja i savetodavne službe, kao i modernizacija tehničke i digitalne infrastrukture – to su konkretni koraci ka oporavku.
Pitanje uslova, ne želje
„Problem nije u tome što ljudi neće da žive na selu – već u tome što nemaju uslove. Danas možete raditi sa bilo kog mesta na planeti. Samo ako imate internet i podršku. Pa hajde da to omogućimo i onima koji žele da ostanu“, poručio je Đaković.
Budućnost sela zavisi od naših odluka danas
Srpsko selo možda neće ponovo biti kao nekada, ali još uvek može da ima budućnost. Ako se sada ozbiljno uhvatimo u koštac sa problemima – i ako konačno krenemo da poštujemo one koji nam svakodnevno pune trpezu.
