BEZ nuklearne energije neće biti energetske sigurnosti. Ona je dobila ključni značaj na globalnom tržištu i postala je nezamenljiva u borbi protiv emisije štetnih gasova. Srbija u ovoj oblasti zaostaje, ali je spremna da to promeni.
Za razliku od tradicionalnih velikih nuklearnih elektrana, mali modularni reaktori se sklapaju u fabrici, njegove dimenzije su manje, pa mogu da se transportuju do izabrane lokacije gde se onda montiraju. Potrebno je manje vode za njihove hlađanje i mogu se postaviti na mestima koja nisu pogodna za veće nuklearke. Osim toga, niži su troškovi i kraće je vreme izgradnje, a mogu se postepeno dodavati u skladu sa rastućom potražnjom za energijom.
Mali modularni reaktori, poznati i kao SMR, su maksimalne snage do 300 megavata električne energije, za razliku od velikih nuklarnih elektrane koje imaju snagu preko 1.000 megavata. Međutim, masovna proizvodnja i široko rasprostranjeno korišćenje SMR očekuje se tek oko 2040. godine, dok se za neke prototipne jedinice procenjuje da bi mogle da postanu operativne između 2030. i 2035. godine.
Prva u svetu plutajuća nuklearna elektrana „Akademik Lomonosov“, koja proizvodi energiju iz dva SMR od 35 megavata, pokrenuta je 2019. godine, i do danas je ostala jedini komercijalno operativni projekat, a nalazi se u Čukotki. Elektrana je dugačka 144 metara, široka 30, a teška 21.000 tona. Projektovana je da radi oko 40 godina.
Kako se navodi na portalu Međunarodne agencije za atomsku energiju, drugi mali modluarni reaktori su u izradi ili u fazi licenciranja u Argentini, Kanadi, Kini, Rusiji, Južnoj Koreji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Predsednik Nadzornog odbora u preduzeću „Nuklearni objekti Srbije“, Ilija Plećaš, kaže da naša zemlja nije u mogućnosti da investira u klasičnu nuklearnu elektranu, ali može u male modularne reaktore.
– Odavno govorim da bez nuklearne energije nema budućnosti – kaže za naš list Plećaš. – – Nuklarna energija je skupa, ali jedino moguća. Ona je jedina budućnost, jer za 250 godina neće biti ni uglja, ni nafte ni gasa.
Zemlje koje, kako dodaje, hoće da opstanu i da razvijaju svoju industriju, moraju da razmljišljaju kako da obezbede nuklearnu energiju. On ističe da Srbija mora pod hitno da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana koji postoji od 1989. godine, kao reakcija na katastrofu u Černobilju. Podseća da su Hrvati i Slovenici to uradili i da imaju svoj nuklerni program, dok je nas to sprečilo da obrazujemo stručne kadrove iz te oblasti. Prema njegovim rečima, to je veliki problem, ali ocenjuje da Srbija može nešto da uradi i sa malo stručnjaka koji su nam još ostali.
IZ ATOMA 10 ODSTO STRUJE NA PLANETI
IZ nuklearne energije sada se pravi 10 odsto struje na svetu. Neke zemlje, poput Francuske dobijaju 70 procenata električne energije iz nuklearki. Na portalu Agencije za atomsku energiju se navodi da 30 zemalja trenutno radi na nuklearnim elektranama. Kako se ukazuje, mali modularni reaktori (SMR) imaju niži početni kapitalni trošak po jedinici, ali njihova ekonomska konkurentnost tek treba da se dokaže u praksi. Evropska komisije konstatuje da su SMR veoma pogodni da zamene postrojenja na fosilna goriva, omogućavajući zadržavanje visokokvalifikovanih radnih mesta u oblastima pogođenim zatvaranjem takvih postrojenja.
