Početna » Slobodna zona » Promenio ime u „Bukvalno bilo ko drugi“ i ulazi u trku za predsednika SAD

Promenio ime u „Bukvalno bilo ko drugi“ i ulazi u trku za predsednika SAD

OSTIN – Dastin Ibej iz Teksasa promenio je ime u „Bukvalno bilo ko drugi“ i najavio da će se kandidovati na novembarskim izborima za predsednika SAD.

On je rekao da je želeo da promeni ime jer nije zadovoljan predsedničkim kandidatima – Džoom Bajdenom i Donaldom Trampom, prenosi Gardijan. „Trista miliona ljudi može bolje. Stvarno bi trebalo da postoji neki izlaz za ljude poput mene kojima je dosta ove stalne razmene moći između dve strane od koje običan čovek nema koristi“, naveo je „Bukvalno bilo ko drugi“.

Da bi se pojavio na glasačkim listićima na novembarskim izborima u Teksasu, potrebno mu je najmanje 113.000 potpisa.

Pošto je to malo verovatno, „Bukvalno bilo ko drugi“ poziva glasače da dopišu njegove ime. „Amerikanci su predugo bili žrtve političkih partija koje su lojalnost partijama stavljale iznad upravljanja državom. Hajde da zajedno pošaljemo poruku Vašingtonu i kažemo: ‘Ili ćete nas predstavljati ili ćete biti zamenjeni'“.

Američki predsednički izbori su složen i indirektan proces koji uključuje niz stepena, od primarnih izbora i kokusa, do nacionalnih konvencija i konačnog glasanja u Izbornom kolegijumu. Kandidati za predsednika moraju prvo da osvoje nominaciju svojih političkih stranaka, što se obično postiže pobedom na seriji primarnih izbora i kokusa širom zemlje. Nakon toga, političke stranke održavaju nacionalne konvencije da bi formalno izabrale svoje kandidate. U opštim izborima, građani glasaju za izbornike koji su obećali da će podržati određenog kandidata, a ne direktno za same kandidate. Izbornici koji čine Izborni kolegijum zatim glasaju za predsednika i potpredsednika. Kandidat koji dobije apsolutnu većinu glasova u Izbornom kolegijumu (najmanje 270 od 538) biva izabran za predsednika. Ako nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu, izbor predsednika prelazi u Predstavnički dom, dok Senat bira potpredsednika. Izborni sistem SAD je decentralizovan, što znači da svaka država ima svoja pravila u vezi sa glasanjem i brojanjem glasova. Ovaj sistem je utemeljen u Ustavu SAD i ima za cilj da balansira uticaj različitih država, uzimajući u obzir njihovu populaciju i politički uticaj. Izbori se održavaju svake četiri godine, prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, a sledeći izbori su zakazani za 5. novembar 2024. godine.

Izbori za predsednika SAD zakazani su za 5. novembar.

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.