U Metohiji, na obali reke Pećke Bistrice, nalazi se selo Goraždevac – jedno od retkih srpskih mesta u ovom delu Kosova i Metohije. Iako okružen tišinom neizvesnosti i teretom prošlosti, Goraždevac ne ćuti. Njegovi stanovnici žive, rade, grade i, što je možda najvažnije – veruju u bolje sutra.
Selo broji nekoliko stotina stanovnika, ali uprkos izolaciji, povremenim provokacijama i osećaju nesigurnosti, život nije stao. Naprotiv, poslednjih godina, prema rečima meštana, natalitet raste. Dece je sve više, u selu se čuje dečji žagor, a škole i vrtići, iako skromni, ponovo imaju razloga da postoje.
Mladi ostaju – i žene se
„Imamo svadbe, mladi ostaju, retki odlaze. Nema mnogo, ali ima dovoljno da se živi i da se veruje“, kaže jedan od meštana u anketi koju smo sproveli. Prema njegovim rečima, ovo nije puka tvrdoglavost – to je ljubav prema zavičaju, prkos vremenima i nada koja ne gasne.
Uz podršku države, Crkve i nekoliko organizacija koje pomažu život Srba na Kosovu i Metohiji, u Goraždevcu se grade nove kuće, pomažu mladi bračni parovi, a organizuju se i kulturne manifestacije koje okupljaju i Srbe iz drugih enklava. Taj duh zajedništva održava nadu da život ovde ima smisla.
Život pod pritiskom, ali i sa dostojanstvom
Niko u Goraždevcu neće reći da je lako. Prisustvo KFOR-a i dalje uliva barem minimalni osećaj sigurnosti, ali rane iz prošlosti nisu zacelile. Svi pamte tragični avgust 2003. godine, kada su u napadu na srpsku decu na reci Bistrici ubijeni Ivan Jovović i Panto Dakić, a njih četvoro ranjeno i to: Dragana Srbljak, Marko Bogićević, Bogdan Bukumirić i Đorđe Ugrenović.
Počinioci tog zločina nikada nisu privedeni pravdi. Ipak, meštani kažu da je upravo taj tragični događaj mnoge naučio da ostanu zajedno, da se ne predaju i ne odustanu.
„Naša je borba svakodnevna. Ali, ako mi odemo, ko će ostati? Ako mi ne verujemo u ovo mesto, ko će?“, pita stariji meštanin dok pokazuje novoasfaltiranu ulicu i kuću koju, kako kaže, grade za sina koji će uskoro dobiti dete.
Snaga u zajedništvu i veri
U selu se redovno održavaju liturgije u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, koja predstavlja duhovno središte Goraždevca. Na praznike, posebno na Velike Gospojine i Zadušnice, meštani koji su se rasejali po centralnoj Srbiji vraćaju se da obiđu svoje i pokažu da nisu zaboravili.
Takođe, bitno je napomenuti da stanovnici Goraždevca posebno proslavljaju sv. proroka Jeremiju, koji je zaštitnik ovog mesta i na taj način čuvaju svoju veru i tradiciju.
Deca uče u lokalnoj školi, neki studiraju u Kosovskoj Mitrovici, a vraćaju se kući sa jasnom porukom: ostajemo. Ta reč – „ostajemo“ – u Goraždevcu znači više od geografije. Ona znači otpor, istrajnost i veru.
Poruka koja odjekuje šire od sela
„Život opstaje, rađaju se deca.“ Te reči koje smo najčešće čuli u anketi nisu samo fraza. One su, za mnoge u Goraždevcu, životna filozofija. U vremenima kada se sela prazne i u uslovima koji često izgledaju nepodnošljivi, meštani ovog malog metohijskog sela pokazuju kako izgleda dostojanstveno trajanje.
Njihova vera nije samo u Boga, već i u zemlju, porodicu, zajednicu i – budućnost.
