Mitohondrijsku DNK dete dobija od svoje majke, a ona ju je dobila od svoje majke – dakle, od bake po majčinoj strani.
Kada pogledamo dete i u šali kažemo „isti baka“ ili „isti deka“, često ne razmišljamo o tome da iza tih sličnosti stoji prilično složena nauka. Deca ne nasleđuju samo spoljašnje crte, poput oblika očiju, građe tela ili načina na koji se smeju, već i niz predispozicija, sklonosti i osobina koje nose trage prethodnih generacija.
Koliko DNK dete zaista nasleđuje od bake i deke?
Genetika objašnjava da dete u proseku nasleđuje oko 25% DNK od svakog od četvoro predaka: majčine majke i oca, kao i očeve majke i oca. Ipak, taj procenat nikada nije savršeno raspoređen. Nekada se više genetskog materijala „povuče“ od jednog deke, a manje od druge bake, što objašnjava zašto jedno unuče neverovatno liči na baku sa majčine strane, dok drugo ima gotovo sve crte očeve majke.
Osnovna genetička računica kaže da dete dobija 50% DNK od majke i 50% od oca. To u proseku znači 25% od svake bake i svakog deke. Međutim, zbog načina na koji se geni kombinuju pri začeću, te vrednosti mogu blago varirati, recimo 22% od jedne bake i 28% od jednog deke.
Upravo zato se dešava da jedna beba neodoljivo liči na deku sa očeve strane, dok drugo unuće više „vuče“ na bakinu liniju.
Koje fizičke osobine nasleđujemo od baka i deka?
Fizičke karakteristike prenose se kroz više gena, a ti geni, naravno, dolaze iz porodičnih linija prethodnih generacija.
Boja očiju – rezultat je delovanja više gena. Zato dete može imati iste plave oči kao baka, čak i ako roditelji nemaju plave oči, ali nose recesivne gene svojih roditelja.
Kosa – kovrdžavost, talasavost ili ravna kosa, kao i sklonost ranom sedenju, često podsećaju upravo na neku baku ili deku.
Visina i građa tela – visina se može preneti dominantno od jednog deke, dok širina ramena ili oblik tela potiču iz sasvim druge grane porodice.
Važno je naglasiti da osobine ne preskaču roditelje, već su ponekad kod njih samo slabo izražene, pa se snažnije pojave tek kod unuka.
Šta se prenosi isključivo po majčinoj liniji?
Tu posebnu ulogu ima mitohondrijska DNK, koja se prenosi isključivo sa majke na dete. To znači:
Mitohondrijsku DNK dete dobija od svoje majke, a ona ju je dobila od svoje majke – dakle, od bake po majčinoj strani.
Ova vrsta DNK utiče na način na koji ćelije proizvode energiju i povezana je sa određenim zdravstvenim stanjima, posebno onima vezanim za mišiće i nervni sistem.
Posebna uloga baka preko X hromozoma
Postoji zanimljiva razlika u tome kako se X hromozom prenosi:
Majčina majka (maternalna baka) daje podjednak X-uticaj i unucima i unukama.
Očeva majka (paternalna baka) ima jači genetski uticaj na unuke (devojčice), jer im preko oca prenosi svoj X hromozom.
Zbog toga se određene osobine i genetska stanja vezana za X hromozom ponekad snažnije vide upravo kod unuka u odnosu na unuke, ili obrnuto – u zavisnosti od linije prenosa.
Zdravstvene predispozicije i porodični rizici
Deca od baka i deke mogu naslediti i sklonosti ka određenim zdravstvenim stanjima. To ne znači da će oboljenje sigurno nastupiti, ali rizik može biti veći.
Najčešće nasledni zdravstveni faktori: genetska predispozicija za visok pritisak, dijabetes, bolesti srca, određene nasledne bolesti, kao i sklonost gojenju ili specifičnom rasporedu masnog tkiva
Zato se uvek prikuplja porodična anamneza, koja uključuje i podatke o bakama i dekama.
Temperament, reakcije na stres i epigenetika
Epigenetika proučava kako iskustva naših predaka, poput trauma, gladi, ratova ili, s druge strane, veoma podržavajućeg okruženja, mogu ostaviti trag na potomcima.
Neka istraživanja pokazuju da:
teški stres koji su bake i deke doživeli može uticati na to kako unuk reaguje na izazove, sklonost anksioznosti ponekad potiče iz epigenetskih promena nastalih generaciju ili dve ranije, pozitivno, stabilno porodično okruženje takođe ostavlja „zaštitni efekat“ koji se prenosi dalje
Iako se ne radi o klasičnom nasleđivanju, reč je o uticaju koji može biti jednako snažan kao i geni.
Porodične navike, stil komunikacije i emotivni obrasci
Pored genetike, deca nasleđuju i porodične navike: način komunikacije, odnos prema radu i disciplini, vrstu humora i emotivne reakcije.
Ovo je kombinacija učenja, zajedničkog života i delom genetskih predispozicija – posebno kada je reč o temperamentu.
Bake i deke često igraju ključnu ulogu u izgradnji emotivne sigurnosti unuka, što stvara temelje za kasnije samopouzdanje i odnose.
Svako dete je spoj četiri porodične priče
Kada kažemo da dete liči na baku ili deku, iza toga stoji čitav splet genetskih, epigenetskih i emotivnih uticaja. U proseku, svaki unuk nosi oko 25% DNK od svakog pretka, ali posebne vrste DNK i specifični obrasci prenosa stvaraju dodatne nijanse.
Od izgleda, preko zdravlja i temperamenta, pa do načina na koji telo reaguje na stres – deca su jedinstven spoj dve bake i dva deke. Svaki osmeh, svaka crta i svaki karakter liče na podsetnik da u nama živi trag mnogih generacija pre nas, piše edukujsee.com.
