Francuska nema izglasan plan budžetskih prihoda za 2025. godinu, a ni Nemačka neće sledeću godinu započeti sa usvojenim državnim budžetom. Vremena su komplikovana, a dva najveća evropska privredna sistema su u problemima.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski premijer Mišel Barnije trenutno se suočavaju sa istim problemima. Žele da politički deluju, ali za to (više) nemaju podršku parlamenta.
Nacionalna skupština u Parizu je u utorak uveče velikom većinom glasova odbacila prvi deo budžeta za 2025. godinu, koji se odnosi na prihode. Vladini blok i poslanici desničarskog Nacionalnog okupljanja srušili su taj predlog sa 392 glasa protiv i 192 za. Glasanje je usledilo nakon dvonedeljne rasprave u kojoj je levičarski savez Nova narodna fronta (NPF), koji čini najveći politički blok u parlamentu, izmenjivao predloženi tekst svojim amandmanima.
U nacrt su uključili porez na bogatstvo milijardera, porez na superdividende velikih korporacija, porez za multinacionalne kompanije i veći porez za digitalne firme. Ali i novi porez za posebno buke motocikle. Sa druge strane, poslanici su iz predloženog budžeta izbacili viši porez na električne i gasne grijalice, što je vlada planirala.
Nemačka i Francuska: sa budžetom ili bez njega?
Državni budžet predstavlja program vlade izražen brojkama. U turbulentnim vremenima, upravo taj budžet nedostaje i Berlinu, a nema ga ni Francuska. Dok se Mišel Barnije, uprkos porazu, još može nadati usvajanju budžeta za 2025. godinu, trenutna manjinska vlada u Berlinu više nema tu mogućnost. Najviše što bi se moglo usvojiti uz podršku opozicije pre raspuštanja Bundestaga je rebalans budžeta za 2024. godinu.
Taj rebalans je postao neophodan jer vladi nedostaju sredstva za ovu godinu: dodatnih 3,7 milijardi evra za socijalnu pomoć građanima i više od deset milijardi evra za ulaganja u obnovljive izvore energije. Do kraja godine vlada mora pronaći novac ili uvesti blokadu budžetskih rashoda.
Berlin i Pariz: oslabljeni u Briselu i Vašingtonu
Kada Donald Tramp 20. januara po drugi put useli u Belu kuću, Bundestag će, po svemu sudeći, već biti raspušten. Nekoliko nedelja kasnije, 23. februara, Nemci će birati novi parlament. Formiranje vlade bi, u zavisnosti od rezultata izbora, moglo potrajati do proleća.
Nemačka bi, i nakon raspuštanja parlamenta, imala kancelara i ministre, ali bi oni bili samo u tehničkom mandatu. U toj prelaznoj fazi ne bi smeli donositi temeljne ili dalekosežne odluke.
Tek će nova vlada moći pregovarati s Trampovom administracijom ili donositi odluke na nivou Evropske unije. Do tada će ostati samo čekanje – možda i olakšanje, jer je neuspešna „semaforska koalicija“ proteklih godina u Briselu smatrana teškim partnerom. U nekoliko navrata, recimo kod glasanja o zakonu EU o lancima snabdevanja i pravilima o emisiji štetnih gasova za kamione, nemačka vlada je glasala uzdržano.
Dramatično državno zaduženje u Francuskoj
Na samitima EU u Briselu ili u Beloj kući, Francusku predstavlja predsednik Emanuel Makron. Ali u svakodnevnom političkom radu u ministarskim većima EU, ključnu ulogu ima vlada premijera Mišela Barnijea iz konzervativne stranke Republikanci (LR). Makron je imenovao tog 73-godišnjeg političara nakon prevremenih parlamentarnih izbora održanih letos, na kojima je predsednikova koalicija doživela veliki pad podrške. Ipak, čak ni udruženi, predsednikova alijansa i LR nemaju većinu u Nacionalnoj skupštini.
Štaviše, nakon nešto više od dva meseca, partneri još uvek nemaju obavezujući program vlade – a nesaglasice su česte.
Neuspeh budžeta za 2025. godinu u Nacionalnoj skupštini mogao bi ipak ići u korist premijera. Sada će u drugi parlamentarni dom ići izvorni predlog vlade, a ne promenjeni nacrt.
Planirane uštede na socijalnim davanjima i u javnoj upravi – ukupno oko 60 milijardi evra za budžetsku 2025. godinu – mogle bi lakše proći u konzervativnom Senatu nego u Nacionalnoj skupštini.
Evropska komisija je u junu pokrenula postupak protiv Francuske zbog visokog državnog duga. Kreditne agencije takođe pažljivo prate situaciju. Sa deficitom od šest procenata BDP-a ove godine i dugom od 113 procenata BDP-a, stanje budžeta je dramatično.
Posle glasanja o poverenju – glasanje o nepoverenju
Ubrzo nakon što nemački kancelar Olaf Šolc 16. decembra u Bundestagu postavi pitanje poverenja vladi, mogla bi se odlučiti i sudbina njegovog francuskog kolege. Kako je zasad planirano, francuski budžet za 2025. treba da prođe odbor za posredovanje u poslednjoj nedelji pred Božić. Nakon toga, francuska Nacionalna skupština mora doneti konačnu odluku.
Moguće je da će se francuska vlada, suočena sa pretnjom poraza, osloniti na članak Ustava koji omogućava usvajanje budžeta bez završnog glasanja. Ako vlada primeni taj članak, opozicija ima rok od 24 sata da podnese zahtev za izglasavanje nepoverenja. Ako taj zahtev dobije većinu, vlada bi morala podneti ostavku, a predlog budžeta bi bio srušen.
Ako dođe do tog scenarija, dva najveća privreda EU će se suočiti sa privremenim budžetom, politički paralizovane na pragu ključne godine. Ovo privremeno upravljanje u oba slučaja je ograničeno na zakonski propisane i postojeće obaveze i služi samo za osiguranje osnovnih funkcija države. Plate, penzije i socijalna davanja biće finansirani, ali će politički projekti biti na čekanju.
Kancelar Olaf Šolc i njegov francuski kolega Mišel Barnije sastaće se sledeće nedelje u Berlinu. Barnije dolazi u okviru svog prvog službenog poseta kao francuski premijer. Da li će to biti sastanak upoznavanja i opraštanja, više ne zavisi od njih.
