Француска нема изгласан план буџетских прихода за 2025. годину, а ни Немачка неће следећу годину започети са усвојеним државним буџетом. Времена су компликована, а два највећа европска привредна система су у проблемима.
Немачки канцелар Олаф Шолц и француски премијер Мишел Барније тренутно се суочавају са истим проблемима. Желе да политички делују, али за то (више) немају подршку парламента.
Национална скупштина у Паризу је у уторак увече великом већином гласова одбацила први део буџета за 2025. годину, који се односи на приходе. Владини блок и посланици десничарског Националног окупљања срушили су тај предлог са 392 гласа против и 192 за. Гласање је уследило након двонедељне расправе у којој је левичарски савез Нова народна фронта (НПФ), који чини највећи политички блок у парламенту, измењивао предложени текст својим амандманима.
У нацрт су укључили порез на богатство милијардера, порез на супердивиденде великих корпорација, порез за мултинационалне компаније и већи порез за дигиталне фирме. Али и нови порез за посебно буке мотоцикле. Са друге стране, посланици су из предложеног буџета избацили виши порез на електричне и гасне гријалице, што је влада планирала.
Немачка и Француска: са буџетом или без њега?
Државни буџет представља програм владе изражен бројкама. У турбулентним временима, управо тај буџет недостаје и Берлину, а нема га ни Француска. Док се Мишел Барније, упркос поразу, још може надати усвајању буџета за 2025. годину, тренутна мањинска влада у Берлину више нема ту могућност. Највише што би се могло усвојити уз подршку опозиције пре распуштања Бундестага је ребаланс буџета за 2024. годину.
Тај ребаланс је постао неопходан јер влади недостају средства за ову годину: додатних 3,7 милијарди евра за социјалну помоћ грађанима и више од десет милијарди евра за улагања у обновљиве изворе енергије. До краја године влада мора пронаћи новац или увести блокаду буџетских расхода.
Берлин и Париз: ослабљени у Бриселу и Вашингтону
Када Доналд Трамп 20. јануара по други пут усели у Белу кућу, Бундестаг ће, по свему судећи, већ бити распуштен. Неколико недеља касније, 23. фебруара, Немци ће бирати нови парламент. Формирање владе би, у зависности од резултата избора, могло потрајати до пролећа.
Немачка би, и након распуштања парламента, имала канцелара и ministre, али би они били само у техничком мандату. У тој прелазној фази не би смели доносити темељне или далекосежне одлуке.
Тек ће нова влада моћи преговарати с Трамповом администрацијом или доносити одлуке на нивоу Европске уније. До тада ће остати само чекање – можда и олакшање, јер је неуспешна „семафорска коалиција“ протеклих година у Бриселу сматрана тешким партнером. У неколико наврата, рецимо код гласања о закону ЕУ о ланцима снабдевања и правилима о емисији штетних гасова за камионе, немачка влада је гласала уздржано.
Драматично државно задужење у Француској
На самитима ЕУ у Бриселу или у Белој кући, Француску представља председник Емануел Макрон. Али у свакодневном политичком раду у министарским већима ЕУ, кључну улогу има влада премијера Мишела Барнијеа из конзервативне странке Републиканци (LR). Макрон је именовао тог 73-годишњег политичара након превремених парламентарних избора одржаних летос, на којима је председникова коалиција доживела велики пад подршке. Ипак, чак ни удружени, председникова алијанса и LR немају већину у Националној скупштини.
Штавише, након нешто више од два месеца, партнери још увек немају обавезујући програм владе – а несагласице су честе.
Неуспех буџета за 2025. годину у Националној скупштини могао би ипак ићи у корист премијера. Сада ће у други парламентарни дом ићи изворни предлог владе, а не промењени нацрт.
Планиране уштеде на социјалним давањима и у јавној управи – укупно око 60 милијарди евра за буџетску 2025. годину – могле би лакше проћи у конзервативном Сенату него у Националној скупштини.
Европска комисија је у јуну покренула поступак против Француске због високог државног дуга. Кредитне агенције такође пажљиво прате ситуацију. Са дефицитом од шест процената БДП-а ове године и дугом од 113 процената БДП-а, стање буџета је драматично.
После гласања о поверењу – гласање о неповерењу
Убрзо након што немачки канцелар Олаф Шолц 16. децембра у Бундестагу постави питање поверења влади, могла би се одлучити и судбина његовог француског колеге. Како је засад планирано, француски буџет за 2025. треба да прође одбор за посредовање у последњој недељи пред Божић. Након тога, француска Национална скупштина мора донети коначну одлуку.
Могуће је да ће се француска влада, суочена са претњом пораза, ослонити на чланак Устава који омогућава усвајање буџета без завршног гласања. Ако влада примени тај чланак, опозиција има рок од 24 сата да поднесе захтев за изglasавање неповерења. Ако тај захтев добије већину, влада би морала поднети оставку, а предлог буџета би био срушен.
Ако дође до тог сценарија, два највећа привреда ЕУ ће се суочити са привременим буџетом, политички парализоване на прагу кључне године. Ово привремено управљање у оба случаја је ограничено на законски прописане и постојеће обавезе и служи само за осигурање основних функција државе. Плате, пензије и социјална давања биће финансирани, али ће политички пројекти бити на чекању.
Канцелар Олаф Шолц и његов француски колега Мишел Барније састаће се следеће недеље у Берлину. Барније долази у оквиру свог првог службеног посета као француски премијер. Да ли ће то бити састанак упознавања и опраштања, више не зависи од њих.
