Kao da je reč o još jednom poglavlju iz antičke istorije: najmoćniji političar sveta i njegov najbogatiji industrijalac – Donald Tramp i Ilon Mask – najpre udruženi, zatim zavađeni, a možda uskoro ponovo saveznici. I dok se njihov sukob odvija pred očima javnosti, istorijske paralele nameću se same po sebi. Kao i nekada u Rimu pred pad Republike, moć i kapital najpre sklapaju savez – a zatim ulaze u sukob, ostavljajući za sobom institucionalnu pustoš i borbu za nasleđe.
Današnji politički razvoj u Sjedinjenim Američkim Državama podseća na poslednju fazu rimske republike – i to ubrzanim tempom. Trampov prvi mandat imao je mnoge sličnosti sa neuspešnim reformama populista kao što su Katilina i Klodije: haotičan, izazivački, usmeren protiv establišmenta – ali bez institucionalne dubine. Mnogi su očekivali da će i drugi mandat imati sličan karakter. Ipak, dogodilo se suprotno. Trampova energija, ogorčenost prema protivnicima i gotovo mesijanski doživljaj sopstvene istorijske misije – dodatno pojačan neuspelim atentatima – sve to doprinelo je tome da se u drugom mandatu okrene oštrijim metodama i otvorenoj političkoj borbi, ne više samo kroz tvitove, već kroz konkretne, često grube poteze. Ključnu ulogu u toj transformaciji imala je podrška tehnološkog giganta Ilona Maska.
Kao vlasnik dominantne komunikacione mreže i čovek ogromnog uticaja u tehnološkom sektoru, Mask je Trampu omogućio povratak u digitalni prostor. Njihovo savezništvo – u javnosti već upoređivano s duumviratom – spojilo je populizam i tehno-kapitalizam. Ali kao i Prvi trijumvirat u Rimu, savez je pukao pod pritiskom sujete i interesa.
Kap koja je prelila čašu, tvrde upućeni, bilo je novo zakonodavstvo koje je Tramp progurao kroz Kongres. „Big, Beautiful Bill“ – sveobuhvatan paket od 900 strana koji kombinuje vojne izdatke, subvencije za fosilna goriva i poreske olakšice za najbogatije – naišao je na oštru Maskovu osudu. Ne iz socijalne solidarnosti, već zbog sistemske zabrinutosti: ogroman rast duga, budžetski deficit i kamate koje već danas iznose preko bilion dolara godišnje, po njegovom mišljenju, vode SAD ka fiskalnom kolapsu. Ukupni javni dug bi do 2034. mogao dostići 40 biliona dolara.
Mask je zakon nazvao „odvratnom gnusobom“ i najavio mogućnost osnivanja nove političke opcije: America Party. Ideja nije nova, ali nosilac jeste. Za razliku od ranijih pokušaja trećih opcija, Mask raspolaže i kapitalom i vidljivošću. Prema njegovim izjavama, planira da već 2026. kandiduje desetak poslanika i nekoliko senatora. Ipak, američki izborni sistem pruža brojne prepreke: strogi zakoni u pojedinim državama, fiksirani okruzi i duboko ukorenjen dvopartijski monopol otežavaju proboj. New York Times primećuje da su slični snovi propadali decenijama – i da će čak i Mask biti na ozbiljnom iskušenju.
No Maskov potez ukazuje na širu krizu poverenja. Raskol između urbane levice i konzervativnog zaleđa dostiže tačku pucanja. Mnogi građani više ne veruju da političke elite – bilo u Vašingtonu, Elizejskoj palati ili nemačkom Bundestagu – deluju u interesu naroda. Tramp i Mask predstavljaju suprotstavljene vizije tog razočaranja.
S jedne strane: populistički autoritarizam oslonjen na silu i lojalnost. S druge: liberalni tehno-kapitalizam koji računa na efikasnost i tržište. Obojica se obraćaju istom sloju birača: onima koji su izgubili poverenje u postojeći poredak.
A ono što sledi – možda i neizbežno – jeste nova borba za vlast. I kao što je Oktavijan, naslednik Cezarov, u godini 30. p.n.e. okončao republikanski eksperiment Rima, možda i američka republika ulazi u svoju završnu fazu. Ako je Tramp Cezar, da li će Mask biti Brutus – ili novi Avgust?
U Rimu je prelazak iz republike u carstvo doneo stabilnost, ali i kraj slobode. U Americi bi mogao značiti suprotno: kraj iluzije o slobodi – i početak haosa. Za svet koji i dalje zavisi od američkog centra moći, to neće biti unutrašnja drama – već udar koji će se osetiti širom planete.
