Evropska unija je posle napada Rusije na Ukrajinu drastično smanjila količinu ruskog gasa koji joj je stizao gasovodima. Pre ruskog napada na Ukrajinu EU je oko 40 odsto svojih potreba pokrivala iz Rusije, a prošle godine svega osam odsto. Međutim, uvoz ruskog gasa u Evropu nikad nije bio meta sankcija.
„To je bila dobrovoljna i mudra odluka članica da snabdevanje diverzifikuju i da ne budu žrtva ruske ucene“, kaže Benjamin Hilgenštok sa Ekonomskog fakulteta u Kijevu.
Kako zabrane nema drastično je porastao uvoz tečnog gasa iz Rusije. Rusija je postala drugi po veličini snabdevač LNG-a. Prošle godine je iz Rusije u Evropu stiglo 15,5 miliona tona, odnosno četrdeset odsto više nego u godini pre agresije.
Uvoz kompresovanog ruskog gasa i dalje raste, a prednjače zemlje koje su slabije povezane gasovodima, pa više upućene na tečni gas, kao što su Francuska, Španija i Belgija. Na te tri države otpada 87 odsto takvog ruskog gasa, podseća Dojče vele. Da li se to Evropljani plaše „hladnih stanova“? Ne, kaže Hilgenštok. „Mnogo ruskog tečnog gasa koji stiže u Evropu služi tek za preprodaju“, kaže on.
Rusija kad ne može gasovodima, od kojih je najvažniji Severni tok uništen eksplozivom, gas sve više prerađuje u tečno stanje i povoljno ga nudi tržištu.
„To nema nikakve veze sa potrebom Evropljana za gasom, nego su to evropske firme koje zarađuju novac tako što izvoze ruski LNG“, tvrdi Hilgenštok.
Prema informacijama Centra za istraživanje energije i čistog vazduha sa sedištem u Finskoj, oko 22 odsto tečnog gasa koji u Evropu stiže iz Rusije se 2023. opet prodalo na svetskom tržištu. Kupci su uglavnom u Aziji.
Zemlje Baltika, kao i Švedska i Finska, zalažu za evropsku zabranu ovog gasa, tim pre što Rusija upravo ovakvim poslom s evropskim kompanijama širi terminale za tečni gas.
