Европска унија је после напада Русије на Украјину драстично смањила количину руског гаса који јој је стизао гасоводима. Пре руског напада на Украјину ЕУ је око 40 одсто својих потреба покривала из Русије, а прошле године свега осам одсто. Међутим, увоз руског гаса у Европу никад није био мета санкција.
„То је била добровољна и мудра одлука чланица да снабдевање диверзификују и да не буду жртва руске уцене“, каже Бењамин Хилгеншток са Економског факултета у Кијеву.
Како забране нема драстично је порастао увоз течног гаса из Русије. Русија је постала други по величини снабдевач ЛНГ-а. Прошле године је из Русије у Европу стигло 15,5 милиона тона, односно четрдесет одсто више него у години пре агресије.
Увоз компресованог руског гаса и даље расте, а предњаче земље које су слабије повезане гасоводима, па више упућене на течни гас, као што су Француска, Шпанија и Белгија. На те три државе отпада 87 одсто таквог руског гаса, подсећа Дојче веле. Да ли се то Европљани плаше „хладних станова“? Не, каже Хилгеншток. „Много руског течног гаса који стиже у Европу служи тек за препродају“, каже он.
Русија кад не може гасоводима, од којих је најважнији Северни ток уништен експлозивом, гас све више прерађује у течно стање и повољно га нуди тржишту.
„То нема никакве везе са потребом Европљана за гасом, него су то европске фирме које зарађују новац тако што извозе руски ЛНГ“, тврди Хилгеншток.
Према информацијама Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха са седиштем у Финској, око 22 одсто течног гаса који у Европу стиже из Русије се 2023. опет продало на светском тржишту. Купци су углавном у Азији.
Земље Балтика, као и Шведска и Финска, залажу за европску забрану овог гаса, тим пре што Русија управо оваквим послом с европским компанијама шири терминале за течни гас.
