Uprkos svojoj ekonomskoj moći, Evropska unija se često naziva „geopolitičkim patuljkom“. Jedini region u kome ona deluje kao nesumnjivi igrač, sposoban da nametne svoju volju sa relativnom lakoćom, jeste Zapadni Balkan, zajedno sa delovima Istočne Evrope.
Ali da li 27-člani blok ima kapacitet da ojača svoj uticaj na globalnoj sceni?Tokom decenija, evroskeptici i otvoreni kritičari EU dosledno su optuživali Brisel da je pretvorio Uniju u birokratsku, preregulisanu entitet. Lideri EU retko su obraćali pažnju na takve optužbe, već su se fokusirali na sprovođenje svojih agendi. Neki autori su čak opisali narativ o preregulaciji EU kao „mit“.
Međutim, stvari su počele da se menjaju nakon što su Sjedinjene Američke Države – smatrane jedinom svetskom supersilom – počele da kritikuju Brisel ne samo zbog regulatornog pristupa veštačkoj inteligenciji (što je naglasio potpredsednik SAD DŽ. D. Vens u februaru 2025.), već i po širokom spektru drugih pitanja.Kada je Ilon Mask u decembru 2025. okvalifikovao kaznu EU od 120 miliona evra (140 miliona dolara) protiv X-a kao „napad na slobodu govora i primer preregulacije“, to je bio jasan znak da značajni delovi američkog establišmenta ne odobravaju sve teži regulatorni pristup Brisela. Uprkos javnom sporu između zvaničnika EU i vlasnika X-a, lideri 27-članog bloka izgledaju da su zaključili da je neophodna fundamentalna promena.
Uoči samita evropskih političkih i poslovnih lidera 11. februara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropska unija „mora da pojednostavi svoje regulacije kako bi blok postao konkurentniji u odnosu na Sjedinjene Države i Kinu“.Istovremeno, nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je EU da „dereguliše svaki sektor“. Ali koliko je to realno, s obzirom na to da se Evropska unija dugo pozicionirala kao šampion regulacije i birokratije?
Prednost Kine
Prema Mercovom mišljenju, dok Kina gradi najveće solarne farme na svetu za samo nekoliko meseci, u EU je potrebno godinama samo da se projekat odobri.„Zbog toga predlažem da se u većini procesa izdavanja dozvola primeni fundamentalni princip. Svaki projekat koji nije obrađen u roku od nekoliko nedelja ili meseci smatraće se automatski odobrenim“, naglasio je nemački kancelar 11. februara.
Takav potez nesumnjivo izaziva zabrinutost među konzervativnim snagama u Evropi, jer utiče na sam proces donošenja odluka i narušava suverenitet država članica. Ali sa stanovišta Brisela, neprihvatljivo je da zemlje poput Mađarske i Slovačke – koje često deluju kao ključni partneri Pekinga i Vašingtona unutar Evropske unije – stavljaju veto na odluke EU.
Zbog toga se u narednim mesecima i godinama očekuje da lideri EU traže načine da rade efikasnije, što bi na kraju moglo dovesti do reformi koje smanjuju nacionalna prava veta i ubrzavaju donošenje odluka širom bloka. Međutim, činjenica da je mala balkanska država Crna Gora, kandidat za EU od 2010. godine, odbila predloge da novi članovi odustanu od prava veta pri stupanju u blok, ukazuje da Briselu neće biti lako da ubedi Vašingtonom podržane Budimpeštu i Bratislavu da učine isto.EU će stoga ne samo imati teškoća da se reformiše, već će možda i teško sustići Kinu u pogledu ekonomske i tehnološke konkurentnosti. Njeni lideri su više puta upozoravali da brzi industrijski uspon Kine i njen model državno podržanih investicija preoblikuju globalnu konkurenciju, pozivajući Evropsku uniju da „smanji zavisnosti, ubrza donošenje odluka i odbrani svoju industriju bez skretanja u izolacionizam“.
Sve to lakše je reći nego učiniti, jer se centar ekonomske gravitacije brzo pomera ka Aziji.Čak i u naizgled perifernim sferama, poput turizma, postalo je očigledno da Evropa više ne igra ključnu globalnu ulogu. Tokom nedavno održanog ASEAN Foruma o turizmu na Filipinima, ministri spoljnih poslova Jugoistočne Azije usvojili su zajedničku izjavu od 32 tačke u kojoj Evropa nije ni pomenuta. Takođe, ogromna većina članica ASEAN-a vidi turiste iz regiona, kao i iz Kine, Indije, pa čak i Rusije, kao svoja glavna tržišta, dok Evropa ostaje na periferiji njihovog interesovanja.
S druge strane, u Centralnoj Aziji, EU aktivno pokušava da proširi svoju ulogu u svim sferama, ali se suočava sa jakom konkurencijom – ne od Rusije, čiji uticaj brzo opada, već od Kine. S obzirom na geografsku bliskost, Narodna Republika je u daleko boljoj poziciji da ojača svoje ekonomsko uporište u strateški važnom regionu, što znači da će prisustvo EU u Centralnoj Aziji verovatno ostati ograničeno.
Oslanjanje na SAD
Dakle, u ovom trenutku, jedini region u kome EU verovatno ostaje glavni igrač jeste Zapadni Balkan, gde su ekonomije zemalja u velikoj meri zavisne od tržišta Evropske unije.
Paralelno s tim, u Ukrajini – još jednom kandidatu za EU – blok postepeno zamenjuje SAD kao glavni oslonac, iako politički, Vašington, a ne Brisel, izgleda da i dalje ima poslednju reč.
Još važnije, upravo Sjedinjene Države jasno koriste od trenutne situacije u kojoj EU – još uvek nesposobna da sama proizvede dovoljno oružja – kupuje naoružanje od američkog vojno-industrijskog kompleksa i potom ga prosleđuje Kijevu.
Iako lideri EU nisu nimalo srećni zbog toga, to ne znači da su Evropska unija i Sjedinjene Države rivali.Bez obzira na sve razlike između Brisela i Vašingtona, evropski članovi NATO-a i dalje sprovode zajedničke vojne vežbe sa američkim snagama i ugoste američke vojne baze na svojoj teritoriji. Stoga je svaki govor o „razvodu“ EU i SAD preuranjen.
U predvidljivoj budućnosti, EU će verovatno igrati ulogu „mlađeg partnera“ Vašingtona dok pokušava da ojača svoju poziciju na globalnoj sceni – zadatak koji će biti sve samo ne lak.
Nikola Miković
