Poštovana braćo i sestre, iskusni lekari koji leče ljudske bolesti, često ljudima teško obolelim upućuju sledeću pouku i savet – da se vrate u svoj rodni kraj, u svoju kuću i tamo gde su rođeni da udišu taj vazduh, da ih to zavičajno sunce sija, da se hrane onom hranom kojom ih je majka u početku hranila. Primer pokazuje da su mnogi bolesnici poslušavši lekare, izlečili se od teških bolesti povraćajem u svoj rodni kraj, u svoj zavičaj, svom suncu, svojim potocima i svojim livadama, svojoj hrani i svemu onome u čemu su odrastali kao mali.
Veliki duhovnici, braćo i sestre, ljudi koji bdiju nad dušama mnogih, pogotovo oni, koji imaju svoju duhovnu decu, takođe, kada se razboli čovek dušom, duhovno, isto tako upućuju sličnu pouku svojoj duhovnoj deci, da se vrate Veri svojoj, da piju sa čistih izvora vodu bistru i da se hrane hranom koju im je Crkva ostavila kroz vekove. Braćo i sestre, vidite kako je to slično materijalno, odnosno telesno i duhovno.
Danas je – Nedelja Pravoslavlja!
Danas je crkva odredila nama svima, koji se pravoslavni zovemo, da izvršimo smotru nad sobom. Da li ste to učinili danas? Ako niste, učinite to večeras, dok vremena ima. I ako niste to učinili, znajte, da iduće godine, ako Bog da, da dočekamo u zdravlju i životu, da to učinimo, braćo i sestre, da izvršimo i mi, srpske vladike, i srpski sveštenici i monasi, i vi, braćo i sestre, duhovnu smotru nad sobom – kakva nam je vera. Pa ako nije dobra, da se što pre vratimo tamo gde ćemo je steći onakvu, kako su nas učili u početku naši roditelji, a mi zaboravili njihovu pouku, njihovu nauku i otpadili se od te vere, Svete Vere Hristove i apostolske, da se brzo tamo vraćamo. Učinite to večeras, nije kasno. Propitajte sebe večeras, pre spavanja, ili kad krenete da spavate – gde ste, gde smo i šta smo.
Nedelja Pravoslavlja – braćo i sestre, današnji dan je sličan velikoj i najvećoj duhovnoj planini koja postoji. Crkva nas poziva da se popnemo duhom na tu planinu. Šta ćete videti, braćo i sestre, sa te i takve visine? Videćete prošlih dvadeset vekova. Videćete samoga Hrista, apostole, oce, mučenike, ispovednike, sve do naših dana velike revnitelje Crkve Božije. To ćete videti sa te planine. A na nju je se lako popeti, ako hoćete. Učinite to sada i sagledajte to – dok vremena ima, braćo i sestre.
Tu ćete videti kakva je vera naša. Sa te planine videćete šta je Hristos govorio. Čućete svaku reč Njegovu. Sve što je govorio Gospod – jeste život. Nijedna jedina prazna reč nije bila. Ništa manje nego što treba nije kazao i ništa više nego što je potrebno. Posle Njega, sveti apostoli Njegovi, produžili su i nastavili baš onako kako je On govorio, nikako drugačije. A sveti oci Crkve Božije, ozareni Duhom Svetim, ponirali su u Veru Hristovu, odnosno u nauku Hristovu, veru apostolsku, a pogotovu, ispovednici koji su govorili i pisali, kao što su Sv. Vasilije Veliki, Sv. Grigorije Bogoslov, Sv. Jovan Zlatousti i mnogi drugi, držali su se tačno kako je Gospod Isus Hristos rekao, i neka se postide najvećim sramom i stidom, oni koji govore, da je crkva naša okamenjena, konzervativna – jer nije moderna. Ne dao Bog da budemo moderni, kao što su neke tzv. crkve moderne, pa vidimo kako to izgleda bogosluženje njihovo i učenje, svaki dan se menja nešto novo. I pozivaju nas da izađemo iz tog “konzervatizma“, zato što znaju da stojimo čvrsto u Veri Pravoslavnoj, koju današnja nedelja svedoči, i bore se da od našeg blaga i bogatstva duhovnog otmu, odnosno zavideći, da nam uzmu ono što je najdragocenije, što upravo oni nisu kroz istoriju sačuvali. To je Vera Pravoslavna – Hristova, apostolska i otačka vera. Ona je večno savremena, večno moderna. Propoveda sa na moderan način, jezikom ovog vremena, ali istine njene su takve, da se ne sme nipošto, ni po cenu života odreći takvih istina.
Posle svetih apostola, braćo i sestre, koga mi imamo za učitelje vere naše? To ne smemo zaboraviti! Imamo Kirila i Metodija, divne učitelje naše, imamo Svetog Savu – sunce Srbije i sunce srbske crkve, oca Vladiku Nikolaja i oca Justina Popovića i mnoge druge, braćo i sestre. Oni su provereni – ne proveravajte vi njih! Nego sebe proveravajmo verom njihovom.
I kada nas pozivaju, Evropa ili ne znam ko, da priteknemo tamo, jer otuda teče med i mleko, znajte da otuda teku sve jeresi, i sva muka ovoga sveta, i nepravde, otuda lete bombe, otuda leti diplomatija, koja ukida ono što se ne sme ukinuti – srce u jednoj državi, srce i vera u čoveku. Zato nam šalju izaslanike iz Rima. Ekumenizam, šta je to – otrov živi! Svetski Savet Crkava – otrov živi! Nećemo tamo, ostajemo tu gde jesmo, zašto su se borili naši oci i mi ćemo njihovim putem, jer nema dva života, pa da se bude u drugom ovde na zemlji, da se ispravimo i da kažemo – grešili smo pre, e sada nećemo. Jedan je život ovde na zamlji. Zato, imajmo mudrost i koračajmo putem otaca naših.
Naša vera, braćo i sestre, nije vera gitare i muzike, vera praznih priča i svega što ne valja. Vera Pravoslavna se kupala i kupa u krvi. Čijoj? Hristovoj, najdragocenijoj krvi. Okupana u krvi najboljih sledbenika Hristovih. Zamislite samo Sv. Georgija, kome su ekserima meso otkidali parče po parče i koji Ga se nije odrekao. Skupa je ta krv, braćo i sestre! Skupa je krv mnogih koji su je prolili za Veru Pravoslavnu i zato danas, čitajući anateme koje je crkva propisala, upozoravamo da postoje mnogi koji to ruže i koji obezvređuju krv Hristovu. I zato ako se ne pokaju, sigurno je to anatema, kako kaže sveta Crkva.
Braćo i sestre, krv Gospoda Isusa Hrista, ne zaboravite to nikada i zato ne klonite u veri, poprskala je početak i kraj vere naše. Nemojte da gazimo po krvi Hristovoj, braćo i sestre! Ne pričajte sa onima koji krivo uče! Ne družite se sa njima! Ostanite čvrsti na temeljima vere Hristove, jer je vera naša okupana krvlju Hristovom. Skupo je to, braćo i sestre! Zato i jesmo večeras, ovako čitali, ovako se molili, ovako se divili onome što smo pročitali, svi, i ja kao episkop Crkve Božije, i vi kao verni narod Crkve Božije, deca Crkve Božije.
U čemu je snaga Pravoslavlja, braćo? Snaga Pravoslavlja je uvek, i ostaće, u tome, što je davala svoju krv, a nikada tuđu nije prolivala. Jedan od velikih arhijereja srbske crkve, blažene uspomene sada, ovako tumači na današnji dan, pa kaže: Tri najgore aveti, tri sedmoglave aždaje, ustajale su kroz istoriju protiv svetog pravoslavlja. Prva jeste, Neron – Neroni, Dioklecijan – Dioklecijani i svi imperatori rimske imperije. Činili su nešto tako strašno da je Pertulijan rekao, da potok krvi teče gradovima, gradom Rima, ali da je krv hrišćanska – seme za nove hrišćane. Na krvlju je vera naša sagrađena, braćo i sestre! Zato i jeste skupa i nema kockanja sa njom. I nema pregovora i razgovora. Druga sedmoglava aždaja jeste, Ana i Kajafa, Irod, Pontije Pilat, književnici i fariseji, oni koji su Gospoda Hrista ubili na Golgoti. Treća sedmoglava aždaja, možda i najstrašnija, jer je ove dve bilo lako pobediti, ali ovu je teško pobediti, danas je moćna, a to su – jeresi. Sve jeresi u Crkvi Hristovoj od početka pa do danas, koje su poražene, sve skoro, na sedmom vaseljenskom Saboru, čiju uspomenu danas slavimo, kao dan pobede pravoslavnih nad ikonoborcima i trijumf svetih ikona. To je Nedelja Pravoslavlja! To danas, mi pravoslavni praznujemo.
Jeresi, ta sedmoglava aždaja je unutrašnji neprijatelj, koji razara Crkvu Božiju, Telo Hristovo – iznutra. To je bolest koja se ne vidi, koja iznutra dejstvuje, i nju lekari uvek teže leče, nego onu bolest što se spolja vidi. I uzvikuje veliki arhijerej: Sve tri aždaje sa sedam glava, a ova zadnja sa milion glava, su pobeđene i pale su. Gde je faraon iz Keopsove piramide i ostali? Mumija – bog Egipta. Mumija – nema ga. Gde je Gospod Hristos, braćo, živi Bog naš. I čuli ste kako je divno hor pevao, koga posebno pohvaljujem večeras, kad je pevao Ko je Bog veliki kao Bog naš. Ti si Bog koji tvoriš čudesa. Koji Bog tvori čudesa, braćo i sestre? Ni jedan – sem Hrista Boga Živoga.
Pored mnogih jeresi, nećemo zaboraviti rimsku jeres – rimskog papu, koji je najveću jeres proglasio na ovome svetu, kada je rekao, da je on namesnik Sina Božijeg, vicarius filii dei. Kako to, papo rimski, kako ti, smrtan čovek, možeš biti naslednik, namesnik Sina Božijeg? – Nije istina, ma koliko to bilo teško da razumeju i da shvate. On je rodio Martina Lutera, a Martin Luter na hiljade sekti koje haraju svetom, koje često puta krv ljudsku piju, decu ubijaju da bi krv pili, razne sekte užasne, koje su plod, rekao sam čiji. Da bi te sekte pokušavale da se šire i po Valjevu, ali pravoslavni valjevci, snažni, očlvrsli u veri, ljudi Nikolajevi i ljudi Justinovi, i svih drugih svetih otaca, to odbijaju, jer bi bilo sramota da slušamo, pored Vladike Nikolaja i Justina, takve gadosti koje se govore i takve sekte, koje ničemu ne vode, nego samo najgorem. Čuj, brate Srbine i sestro Srbkinjo, i ostaj čvrst u Veri Pravoslavnoj, uči Veru Pravoslavnu, moli Boga da ti prosveti razum da razumeš i da znaš, šta je sveto Pravoslavlje, okupano u krvi Hristovoj.
Danas, braćo i sestre, islam nadire u svetu i on je pretnja Veri Pravoslavnoj. Islam koji kaže ovako: Mi verujemo u silu Crkve Pravoslavne, jer mnogi dolaze Svetom Vasiliju Ostroškom, a pojedini muslimani su i izlečeni u Ostrogu, ali ne verujemo u knjigu njihovu. I dobro.
Šta kaže zapad? Šta kaže Rim? Oni kažu: Mi verujemo u knjigu jednu, u koji i pravoslavni veruju, to je Sveto Pismo, ali ne verujemo u silu njihovu. Zato su prazni i nemaju sile. Gde je Božanski Oganj na dan Velike Subote – ko to može proizvesti? Sam Hristos! A ko kad moli? Ne papa ili biskup, nego samo jerusalimski patrijarh. Onda izbija Oganj Božanski, plamen, na koji možete staviti ruku svoju, a da vas ne opeče. I sam sam se u to uverio. Šta je to – Sveta Vera Pravoslavna!
Kaže naš Sv. Vladika Nikolaj, pita se: Što Bog kažnjava, odnosno ne kažnjava, nego upozorava, pravoslavni svet raznim nedaćama, kao što je ova na Kosovu i Metohiji, od svetskih moćnika forsirana i nametnuta, od “braće hrišćana” iz Vašingtona i Rima. A šta je rekao jedan “veliki“ rimski sveštenik: Da se možda bombama mogu pravoslavni opametiti. Znate vi to svi. A Nikolaj kaže ovako: Bog koga voli onoga i upozorava, onoga i kažnjava, odnosno opominje onoga koga voli.
Zašto? Zašto je Pravoslavlje na velikom iskušenju danas? Da ne budeš zemlja, da znaš da si nebo! Da se ne privežeš za zemaljsko, nego da znaš da si nebeski čovek. Da vrednuješ nebeske vrednosti iznad zemaljskih vrednosti. Zato te Bog upozorava i nije prošlo sto godina da evo, naša vera Pravoslavna kod srbskog naroda, nije propuštena kroz najstrašniji oganj rata i pakla. Ti si, brate i sestro, zlato! Nisi zemlja, nisi ruda zlata. Ceo svet je vredan pred Bogom, i svaki čovek je vredan, i svakog čoveka poštujemo, bez obzira što greši, i što su ovakvi i onakvi. Bog zna, ko je kakav. Ali takvi ostaju zemlja – a ti, pravoslavni čoveče, da ne bi ostao ruda zlata, da ne bi ostao zemlja, moraš biti bačen u usijane peći, da usijana peć pročisti i odbaci u tebi što je zemlja i da zasijaš kao zlato. To si ti, brate Srbine i sestro Srbkinjo! To je ruski veliki narod, grčki, rumunski, bugarski i ostali pravoslani narodi sveta, su ruda zlata bačena u oganj, i izšavši iz ognja zasijala je kao sunce.
Danas, učinimo smotru nad sobom pred Bogom. Nemojte zaspati, a da to ne učinite. Koliko smo pravoslavni? Vladika Nikolaj kaže: Kad vršite smotru nad sobom, najpre pitajte sebe – da li nekoga ne mrziš. Ako to imaš, ne idi dalje. Za sve se možeš ispovediti i za sve se možeš pokajati, ali ako ovo prvo ne učiniš, nemoj dalje ići, jer ti neće ništa vredeti. Kako je to divno, ali to nije lako. Ali baš zbog toga što nije lako, dragoceno je da oprostima svima sve.
Šta ćemo, braćo, ako ima praznine u nama, ako naša vera, nije baš kako treba, ako negde zataji? Ako ne postimo post, kršimo ga. Sutra mrsimo – neko kaže: Može. Kako može? Jes’ ti borac? Jes’ ti vojnik Hristov? Kako smeš? Kako smeš to činiti sutra? Neću! Hoću da postim sedam nedelja – svala Ti Bože, što si nam tako dao! Da ojačam, da budem duhom jak. A kako bi naši lekari, odnosno medicina kazala: Što posnija hrana – to zdravije telo! Čujte medicinu savremenu. Neka čuju oni koji crkvu neće da čuju. A vi koji slušate glas crkve, znajte da je crkva starija od medicine, mnogo starija i ovo je njena mudrost: Četiri posta u toku godine, da se telo pročisti, um razbistri i da Veru Pravoslavnu držimo i čuvamo. Jer kako ćemo drugačije znati ako nismo prosvećeni i ako naš um nije bistar. A bistar je itekako, ako se odričemo mesa i mrsnih proizvoda i postimo. Tada se čisti ljudski um. Tada Bog doliva Duha Svetoga u tebe dajući ti prosvećenje. I onda mnogo bolje, mnogo više i jače znaš, veruješ i živiš.
Zato, ako ima praznine, braćo i sestre – pokajmo se! Divno pokajanje primiće blagi Bog, oprostiće sve. Nema greha koji neće oprostiti. Pokajmo se i uzviknimo Njemu: Oče, sagreših Tebi, Nebu i Tebi, oprosti Oče. Kako će nas Gospod jedva dočekati, kako će se radovati, kako će nas voleti. Nema greha, brate i sestro, koji Gospod neće oprostiti! Zato, pokajmo se, ako smo grešili prema veri svojoj i nismo je dovoljno imali, koliko treba, dok ima dana – to je najvažnije.
Dani se broje, braćo i sestre! Dani su svima izbrojani, samo mi ne znamo, koliko će to biti dana. Zato – kajmo se, dok vremena ima, kako pesnik naš reče.
Danas je pobeda ikona nad ikonoborcima. Sada će naša dva sveštenika izneti ikonu Hrista i Bogorodice, i postaviti tu pored te ikone, pa vas molim – poklonite se dušom i telom pred svetim ikonama, jer su svete ikone, braćo i sestre, likovi Gospoda Hrista i Bogorodice.
Pa savetuje jedan veliki svetitelj: O, ti, koji crtaš, farbaš ikonu lika Hrista, Bogorodice i svetitelja – ti si čudotvorac, tvoj život mora biti sveti život! Vi koji radite ikone, čujte to. Pa kaže taj svetitelj: Ja vas molim, ono što ja u svojim mislima, nedovoljnim i oskudnim, nisam mogao uzveličati Cara Gospoda, Majku Bogorodicu i Njegove svete, učinite to vi, sa četkicom u ruci i bojama, naslikajte i oslikajte moćnije Hrista Boga našega, jer to što je na ikoni jeste sam Bog kome se treba pokloniti.
I mi, braćo i sestre, poklonimo se Nedelji Pravoslavlja, što znači, poklonimo se Gospodu Hristu, Bogorodici, svetim ikonama i svim svetim. Do zemlje se poklonimo, iz sve dubine srca svoga.
A na sve vas, braćo i sestre, koji držite Veru Pravoslavnu, i koji tako čvrsto stojite u Veri Pravoslavnoj, prizivam blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i blagodat Duha Svetoga, neka bude sa svima vama, ovde i u sve vekove, i u svu večnost. Amin
