Dr Justinijan Joakim Simion, specijalista neurohirurgije u okviru medicinske mreže „Anastasios“ u Kluž-Napoki, smatra da dobar lekar mora biti i duhovno uravnotežena ličnost.
Ovaj neurohirurg ne posmatra veru kao suprotnost nauci. „Verujem da duhovnost, u svom dubljem smislu — ne nužno isključivo religioznom — predstavlja sastavni deo lekarskog poziva. To je nešto što nas obuhvata i usmerava, čak i onda kada toga nismo u potpunosti svesni“, ističe on.
U intervjuu koji je dao govorio je o odnosu lekara i pacijenta, čudu ljudskog mozga, informacionom društvu, kao i izazovima koje donosi veštačka inteligencija.
Uravnoteženost i duhovnost kao deo lekarskog poziva
„Basilika.ro“: Kao neurohirurg, bavite se jednom od najsloženijih medicinskih specijalizacija, koja se nalazi na raskršću uma, psihe i tela. Ima li duhovnost svoje mesto u lečenju neurohirurških pacijenata? I na koji način?
Dr Justinijan Joakim Simion: Neurohirurgija je, bez sumnje, jedna od najsloženijih i najzahtevnijih medicinskih oblasti — kako sa fizičke, tako i sa psihološke strane. Vremenom sam shvatio da dubina ovog poziva prevazilazi isključivo naučne okvire.
Postoje situacije u kojima, ma koliko moje stručno obrazovanje bilo temeljno i ma koliko racionalno pristupao nekom slučaju, ne uspevam da pronađem zadovoljavajući odgovor u samoj nauci. Možda još uvek ne raspolažemo svim podacima, možda nauka još nije stigla dotle — ali iskreno osećam da neki odgovori pripadaju nečemu drugom. Duhovnosti.
Razum je temelj naših medicinskih odluka — on nam pomaže da izaberemo najsigurniji put, zasnovan na podacima, iskustvu i protokolima. Ali u uspešnosti lečenja ogromnu ulogu ima i psihičko stanje pacijenta. A tu se otkriva jedna duboka povezanost: psiha je tesno povezana sa duhovnošću. Nisam jednom bio svedok kako se pacijent snažne vere i dubokog poverenja oporavlja na gotovo neočekivan način.
Kao lekar, ako nemate unutrašnju psihičku ravnotežu, ako i sami niste mirni i duhovno sabrani, pacijent to oseća. Pacijenti veoma dobro prepoznaju stabilnost i smirenost, ali i naše unutrašnje nemire.
Verujem da duhovnost, u svom dubokom smislu — ne nužno isključivo religioznom — predstavlja sastavni deo lekarskog poziva. To je nešto što nas obuhvata i rukovodi, čak i onda kada toga nismo u potpunosti svesni.
Vera nam daruje rasuđivanje
„Basilika.ro“: Živimo u epohi u kojoj smo, naročito putem interneta, neprestano izloženi nepreglednoj količini nefiltriranih informacija. Kakav uticaj to ima na naše zdravlje i kakvu ulogu u takvom kontekstu mogu imati Crkva, duhovnost i vera?
Dr Justinijan Joakim Simion: Živimo u dobu hiperprodukcije informacija, u kojem nas ogromna količina sadržaja, posebno onog sa interneta, lako može preplaviti. Informacije više nisu jasno razvrstane niti proverene, što stvara zbunjenost, anksioznost, a ponekad i pogrešne odluke u vezi sa zdravljem.
Mnogi pacijenti dolaze u ordinaciju uplašeni, sa stavovima formiranim na osnovu onoga što su pročitali na internetu, a koje je ponekad teško otkloniti čak i jasnim medicinskim objašnjenjima.
Ta bujica informacija slabi našu sposobnost rasuđivanja i onemogućava nas da ostanemo utemeljeni u zdravoj logici. Upravo tu, verujem, duhovnost — u svom dubljem smislu — ima veoma važnu ulogu. Crkva, vera i pripadnost sistemu jasnih vrednosti mogu doneti ravnotežu u jedan haotičan svet. One nam pružaju orijentire, unutrašnji mir i sposobnost da razlučimo šta je zaista važno.
Vera, onako kako je ja razumem, nije u suprotnosti sa naukom. Naprotiv, ona nam pomaže da budemo utemeljeniji, stabilniji i uravnoteženiji pred neizvesnostima života. A u društvu koje deluje sve užurbanije i dezorijentisanije, potrebno je upravo takvo uporište — kako pacijentima, tako i nama lekarima.
Za mene lično, Crkva, duhovnost i vera predstavljaju izuzetno važne oslonce u ovom veku brzine i sterilnih informacija dostupnih na internetu, koje nas u svakom trenutku neprestano zasipaju.
Dijagnoza — početak puta uz pacijenta
„Basilika.ro“: Da li je u neurohirurgiji teže postaviti dijagnozu nego u drugim medicinskim specijalnostima?
Dr Justinijan Joakim Simion: Svaka medicinska oblast ima svoju složenost, ali u neurohirurgiji težina ne leži samo u postavljanju dijagnoze, već i u dubokom razumevanju svih posledica koje ta dijagnoza nosi, kao i u načinu na koji se ona saopštava pacijentu.
Mozak je organ koji nas i dalje zadivljuje svojom složenošću, a simptomi često mogu biti varljivi, teško uočljivi ili podložni različitim tumačenjima. Neretko je granica između stanja koje zahteva hiruršku intervenciju i onog koje se može lečiti konzervativnim putem veoma tanka, i upravo tu do izražaja dolaze iskustvo i klinička intuicija lekara.
Ipak, možda je najteži trenutak onaj kada čoveku treba saopštiti da boluje od oboljenja mozga ili kičme — nečega što je za većinu ljudi sinonim za strah, neizvesnost, a ponekad čak i za gubitak identiteta ili kontrole nad sopstvenim telom.
To je stvarnost koju nije lako prihvatiti. Upravo zato komunikacija postaje svojevrsni medicinski čin. Potrebno je pronaći ravnotežu između toga da čoveku saopštite istinu, a da ga pritom ta istina ne slomi, kao i da mu pomognete da ostane svestan, pribran i uključen u donošenje odluka o sopstvenom lečenju.
U neurohirurgiji, dijagnoza je često tek početak jednog puta koji podrazumeva mnogo više od same nauke — on zahteva saosećanje, strpljenje, poverenje i duboko humanu komunikaciju.
Ljudski faktor — ključan u upotrebi tehnologije
„Basilika.ro“: Može li se govoriti o tehnološkom napretku u dijagnostici neurohirurških oboljenja? Može li veštačka inteligencija pomoći lekaru? I na koji način?
Dr Justinijan Joakim Simion: Bez sumnje, u poslednje vreme tehnološki napredak u dijagnostici neuroloških oboljenja veoma je značajan. U neurohirurgiji već smo svedoci neverovatnih dostignuća — od magnetne rezonance visoke preciznosti, pa sve do tehnologija hirurške navigacije koje nam omogućavaju sigurnije i preciznije intervencije.
Ovi alati nam pomažu da jasnije razumemo šta se dešava unutar mozga i kičmenog stuba, kao i da otkrijemo bolesti u veoma ranim fazama, što često pravi presudnu razliku u uspehu lečenja.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, njen potencijal je zaista ogroman. Ona može biti značajna pomoć lekaru u procesu postavljanja dijagnoze, naročito u analizi složenih podataka dobijenih putem dijagnostičkih snimanja.
Na primer, algoritmi mašinskog učenja mogu prepoznati anomalije koje bi ljudskom oku mogle promaći ili predvideti tok razvoja određene bolesti na osnovu velikih količina podataka.
Ipak, važno je naglasiti da tehnologija, ma koliko napredna bila, ne može u potpunosti zameniti lekara. Veštačka inteligencija može biti moćno sredstvo, ali nema sposobnost da razume emocionalni i lični kontekst pacijenta, a upravo su ti aspekti od suštinskog značaja u medicinskoj praksi.
Lekar ostaje nezamenljiv u tumačenju tih informacija i donošenju odluka, jer u obzir ne uzima samo podatke, već i ljudsku stvarnost koja stoji iza svakog pojedinačnog slučaja.
Na kraju, tehnološki napredak i veštačka inteligencija predstavljaju veliku priliku za savremenu medicinu, ali ih treba posmatrati kao dopunu našem radu, a ne kao zamenu za njega.
Sve što činimo jeste da ta sredstva stavimo u službu pacijenta, kako bismo mu pružili što veće šanse za ozdravljenje.
Ljudska povezanost — od suštinskog značaja
„Basilika.ro“: Koja su najčešća neurološka oboljenja koja prepoznajete kod pacijenata koji dolaze u kliniku „Anastasios“ u Kluž-Napoki?
Dr Justinijan Joakim Simion: U klinici „Anastasios“ u Kluž-Napoki susrećemo pacijente iz čitave zemlje, svakog sa sopstvenom životnom pričom i izazovima, i upravo to čini da svaki dan bude drugačiji i ispunjen smislom. Od slučajeva diskus hernije, kraniocerebralnih trauma, tumorskih i vaskularnih oboljenja mozga, pa sve do patologija kičmene moždine i veoma složenih oboljenja — naša delatnost obuhvata čitav spektar neurohirurške patologije.
Ono što ovu kliniku čini posebnom jeste činjenica da naš tim nije samo skup stručnjaka, već zajednica posvećenih i saosećajnih ljudi koji na prvo mesto stavljaju potrebe pacijenta. Svaki lekar u našem timu poseduje ozbiljno profesionalno iskustvo, ali i ono što je možda najvažnije — duboku ljudsku dimenziju.
Okupio sam oko sebe tim koji deli istu viziju: da se neurohirurgiji pristupa ne samo iz naučne perspektive, već i kroz duboko human pogled na čoveka.
Trudimo se da svaki pacijent tokom čitavog procesa lečenja oseti da je shvaćen, podržan i poštovan. U jednoj tako osetljivoj oblasti kao što je neurohirurgija, ljudska povezanost podjednako je važna kao i uspešno izvedene hirurške intervencije.
Mozak — zadivljujuća tvorevina
„Basilika.ro“: Šta nam možete reći o ljudskom mozgu, najvažnijem delu nervnog sistema?
Dr Justinijan Joakim Simion: Ljudski mozak je, bez svake sumnje, jedna od najsloženijih i najtajanstvenijih tvorevina u prirodi. On predstavlja središte svih naših funkcija — od najosnovnijih, kao što su disanje i rad srca, pa sve do najsloženijih, poput mišljenja, osećanja, pamćenja, pa čak i same svesti.
To je zadivljujuća struktura sa oko 86 milijardi neurona, koji međusobno komuniciraju kroz izuzetno složenu mrežu električnih i hemijskih signala. Ti neuroni obrazuju sisteme koji upravljaju svime što činimo: načinom na koji se krećemo, kako doživljavamo svet oko sebe, kako učimo i kako se odnosimo prema drugim ljudima.
Mozak je, takođe, izuzetno plastičan organ, sposoban da se prilagođava i reorganizuje — proces koji je poznat pod nazivom neuroplastičnost.
No, izvan svoje naučne složenosti, mozak ima i duboko ljudsku dimenziju. Svaka misao, svako osećanje i svaka odluka koju donosimo na neki način su njime oblikovani. Usudio bih se da kažem da je on, u simboličkom smislu, „sedište“ svega što jesmo, te da briga o zdravlju mozga nije samo medicinsko pitanje, već i odgovornost prema nama samima kao ličnostima.
U neurohirurgiji se sa ovim izuzetnim organom susrećemo u trenucima krize, i zato je svaka intervencija istovremeno i profesionalni izazov i čin dubokog poštovanja prema njegovoj složenosti i krhkosti.
Kako sačuvati zdravlje mozga
„Basilika.ro“: Imate li nekoliko praktičnih saveta za očuvanje zdravlja mozga?
Dr Justinijan Joakim Simion: Zdravlje mozga od suštinskog je značaja za aktivan i uravnotežen život, a određene jednostavne navike mogu u velikoj meri pomoći da on ostane u dobrom stanju. Evo nekoliko saveta koje često preporučujem pacijentima:
Redovna fizička aktivnost — Fizičko vežbanje podstiče bolju cirkulaciju krvi ka mozgu i pomaže stvaranju novih neuronskih veza. Hodanje, plivanje ili trčanje samo su neki od oblika aktivnosti koji blagotvorno deluju na zdravlje mozga.
Uravnotežena ishrana — Zdrava ishrana, bogata hranljivim materijama važnim za mozak, kao što su omega-3 masne kiseline, vitamini B grupe i antioksidansi, podržava kognitivne funkcije. Namirnice poput masne ribe, orašastih plodova, semenki i zelenog lisnatog povrća posebno su korisne.
Dovoljno odmora — Mozak se tokom sna obnavlja i regeneriše. Kvalitetan san od oko sedam do osam sati tokom noći veoma je važan za pamćenje, emocionalnu stabilnost i očuvanje psihičke ravnoteže.
Mentalna aktivnost — Mozak je potrebno neprestano „podsticati“ kako bi ostao aktivan. Čitanje, učenje stranog jezika, rešavanje zagonetki ili bavljenje kreativnim aktivnostima podstiču neuroplastičnost i održavaju kognitivne sposobnosti na visokom nivou.
Upravljanje stresom — Hronični stres može ozbiljno narušiti zdravlje mozga. Zato šetnje u prirodi, molitva, trenuci tišine ili jednostavno vreme posvećeno odmoru i udaljavanju od svakodnevnog pritiska mogu napraviti veliku razliku.
Društveni odnosi — Očuvanje zdravih međuljudskih odnosa i učešće u društvenim aktivnostima veoma su važni za mentalno zdravlje. Mozak ima veliku korist od razgovora i interakcije sa drugim ljudima, jer se na taj način podstiču oblasti zadužene za mišljenje i pamćenje.
To su samo neke od navika koje, ako se dosledno primenjuju, mogu dugoročno doprineti zdravlju mozga. Kao i u svemu što se tiče organizma, prevencija je ključna. Zdrav mozak znači aktivan, bistar i život ispunjen snagom i energijom.
Dr Justinijan Joakim Simion je, zajedno sa svojim bratom dr Teodorom Simionom, osnivač pojačkog ansambla vizantijske muzike „Anastasios“.
Izvor, foto: basilica.ro
