Vreme prolazi i ne zaustavlja se. I mi u njemu prolazimo sa njim, natovareni što svojim, što tuđim grehovima. Kao što mornari pred buru sa lađe bacaju u more nepotrebne stvari kako lađa ne bi potonula, tako i mi – zbacujmo breme zlodela i bezakonja sa sebe i iz sebe, da nas ne bi potopilo bezobalno more večnoga života.
Onima koji su grešili nakon Svetog Krštenja, jedina nada je istinsko pokajanje. Slava Bogu za to! Slava Bogu, da još nismo poginuli, o grešnici! Nada ipak ostaje. Božje sažaljenje još uvek nije došlo do kraja. Pokajanje se još uvek propoveda grešnicima. Siromašnima se i dalje daju radosne vesti. Nebeski Car i dalje proglašava Svoju milost svuda. Vrata milosti još uvek nisu zatvorena. Blagodat Božja je još uvek otvorena za sve. Jevanđelje i Jagnje Božje, Koje je uzelo na sebe grehe sveta, još uvek se propovedaju. Carstvo Božije se još uvek objavljuje.
Grešnici koji se pokaju su i dalje spaseni; i carinici i preljubnici očišćeni pokajanjem, ulaze u Carstvo Nebesko. Sažaljivi Bog i dalje zove ka Sebi sve one koji su se okrenuli, čeka ih i obećava im milost. Ljubeći Otac i dalje prima Svoje bludne sinove koji se vraćaju iz daleke zemlje i otvara im vrata Svoga doma i oblači ih u najbolje odelo, dajući svakom prsten na ruku i obuću na noge i zapoveda svima Svetima da se raduju sa Njim. „Radujte se, Anđeli i svi Moji izabrani! Grešnici, vratite se Meni, ljudi, stvorenja Moja, stvoreni po obrazu i podobiju Mom, oni koji su poginuli, sada su spašeni, koji su bili mrtvi sada su živi ponovo, oni koji su bili izgubljeni, pronađeni su. “Slava dobroti Njegovoj! Slava ljubavi Njegovoj prema čoveku! Slava sažaljenju Njegovom! Slava Njegovoj darežljivosti!
Jadni grešnici, zašto još uvek čekamo u udaljenoj zemlji i ne krećemo prema Ocu? Zašto još uvek umiremo od gladi? Zašto punimo sebe grehom kao mahunama? U domu našeg Oca ima svega u izobilju. Tamo, čak i najamnici imaju dovoljno i u višku. Naš Otac nas čeka sa velikom željom i revnošću, i sa ljubavlju će gledati nas, koji se vraćamo iz daleka, gledaće nas sažaljivim očima i bićemo Mu dragi i pašće nam na vrat i grliće nas i ljubiti Svojom svetom ljubavlju. Neće nas koriti i više neće pamtiti naše grehe i nečistoću, a svi Njegovi Anđeli i izabranici Njegovi će početi da se raduju zbog nas. Dođimo sebi, ustanimo i krenimo i požurimo ka Ocu našem, i neka Mu svako sa smirenošću i tugom kaže: „Oče! Sagreših Nebu i Tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin Tvoj; primi me kao jednog od Svojih najamnika.“ (Luka 15:18-19).
Žurimo, žurimo, o grešnici, dok vreme još nije isteklo, dok Otac čeka, dok se vrata Njegovog svetog doma nisu zatvorila. Pokajmo se dok blagodat Božija još uvek deluje, da ne bi okusili delovanje pravednosti Božije, večni sud. Ne očajavajte zbog bilo kog greha koji ste počinili nakon Svetog Krštenja, i pokajte se istinski, ali čekajte na milost Božiju. Koliko god mnogo i koliko god veliki i teški bili vaši gresi, u Bogu je veća milost. Kao što je Njegovo veličanstvo, takva je i Njegova milost. Samo se čuvajte od daljeg grešenja. Ako ste prestupili to kao čovek i grešili, ne očajavajte. Već u samom tom trenutku ispovedite svoj greh i padnite na zemlju sa smirenjem pred sažaljivim očima Božijim i molite za milost, glasom carinika: „Bože milostiv budi meni grešnome!“ (Luka 18:13) i gresi će ti biti oprošteni.
Istinsko pokajanje zahteva da se čovek okrene od greha i sujete ovog sveta i okrene ka Bogu svim svojim srcem, da se promeni iznutra i da postane drugačiji od onoga što je ranije bio, i tako vrši delo svog spasenja sa strahom i drhtanjem (up. Fil. 2:12), težeći da jedino čini ono što je Bogu ugodno i tako bude spasen. Jer, ako želiš da se istinski pokaješ i da budeš spasen, promeni se i obnovi, postani drugačiji od onoga što si ranije bio, ne brini se ni za šta drugo, sem da ugodiš Bogu i budeš spasen, i na taj način ćeš biti nova tvar u Hristu. Jer svaki Hrišćanin, koji želi da bude istinski Hrišćanin, a ne lažni, trudi se da bude novi ili obnovljeni čovek ili novo stvorenje.
Ne snishodite, onda, svome telu i ne činite sve što ono poželi. Mora biti raspeto „sa slastima i željama“ (Gal. 5:24), ako želite da budete Hrišćanin, to jest, Hristov. Mnogo napora i truda je potrebno, za čoveka da se promeni i da bude dobro drvo, koje donosi dobri plod. Težite, onda, samo za promenom, obnovljenjem i ispravljanjem sebe. I molite se za ovo, uzdišite često i sa revnošću Hristu Gospodu, da bi vas On Sam mogao obnoviti i učiniti dobrim, jer se bez Njega naše obnovljenje i ispravljanje ne mogu dogoditi. A kada budete obnovljeni iznutra i budete dobri, tada će i vaš spoljašnji život i dela takođe biti dobri.
Sveti Tihon Zadonski
