Početkom nedelje španski premijer Pedro Sančez predstavio je na Svetskom samitu vlada u Dubaiju svoj plan zaštite španske dece „od digitalnog Divljeg zapada“. Španska vlada uvešće zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina.
„Danas su naša deca izložena prostoru u koji nikada nisu smela da uđu sama – prostoru punom zavisnosti, zlostavljanja, pornografije, manipulacije i nasilja“, rekao je Sančez.
Španija u tome nije usamljena. Sve više evropskih vlada smatra da bi trebalo delovati protiv često nekontrolisane upotrebe društvenih mreža od strane maloletnika.
„Maloletnici su posebno u centru pažnje, jer je kod njih povećan rizik od dugoročne štete, s obzirom na to da se kognitivno još uvek razvijaju“, objašnjava Pol O. Rihter iz briselskog trasta mozgova Brojgel i dodaje: „Postoje brojni rezultati istraživanja koji pokazuju snažnu povezanost između korišćenja društvenih mreža i psihičkih problema.“
Pri tom, zdravstveni rizici, poput anksioznih poremećaja, ne proizlaze isključivo iz štetnog ili uznemirujućeg sadržaja.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjasnila se za uvođenje starosne granice na nivou Evropske unije, po uzoru na australijski zakon. Tamo je od decembra 2025. za korišćenje društvenih mreža potreban dokaz o minimalnoj starosti od 16 godina. Poslanici Evropskog parlamenta u novembru su se izjasnili za potpunu zabranu društvenih mreža u EU za decu mlađu od 13 godina, dok bi deca od 13 do 16 godina takve platforme smela da koriste samo uz saglasnost roditelja, piše DW.
Koje zabrane društvenih mreža planiraju evropske zemlje?
Francuska vlada želi da zabrani korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 15 godina. Donji dom parlamenta u Parizu već je odobrio nacrt zakona, a sada se nalazi pred Senatom.
U Danskoj se krajem 2025. većina u parlamentu izjasnila za zaštitu dece i mladih od zlostavljanja na internetu i za „stvaranje boljih okvirnih uslova za njihov digitalni život“. Deci mlađoj od 15 godina trebalo bi da se zabrani pristup nekim platformama društvenih mreža – ali još nije donesen odgovarajući zakon.
I Italija raspravlja o zakonu kojim bi se ograničilo korišćenje društvenih mreža, a koji bi se, između ostalog, mogao odnositi na decu mlađu od 15 godina koja deluju kao influenseri.
Grčka, prema izvorima bliskim vladi, planira sličan korak.
U Portugaliji je vlada ove nedelje predložila zakon koji za mlađe od 16 godina zahteva saglasnost roditelja.
O toj temi raspravljaju i u Austriji i u Velikoj Britaniji.
Kako bi se zabrane društvenih mreža mogle efikasno sprovesti?
Jedna od ideja o kojoj se raspravlja za proveru uzrasta jeste digitalni identitet na nivou Evropske unije. Rihter iz trasta mozgova Brojgel kaže da je taj digitalni identitet zamišljen kao instrument kojim bi se proveravao uzrast korisnika bez ugrožavanja ličnih podataka.
Trenutno se raspravlja o digitalnom identitetu na nivou EU koji bi omogućio anonimnu proveru starosti, objašnjava Rihter: „Time bi ljudi mogli digitalno da dokažu da su dostigli određenu starost, bez potrebe za navođenjem dodatnih ličnih podataka poput tačnog datuma rođenja, imena, adrese ili broja lične karte. To bi olakšalo sprovođenje digitalnog starosnog ograničenja.“
Mark Dami ima drugačije mišljenje. On je profesor informatike i portparol organizacije „ctrl+alt+reclaim“ – pokreta koji su osnovali mladi i mlađe odrasle osobe, a koji se, kako sami navode, zalaže za tehnološku pravdu i digitalna prava. Dami naglašava da za sada uopšte nije jasno kako bi aplikacije za proveru starosti ili digitalne lične karte uopšte mogle da funkcionišu i koliko bi pri tom privatni podaci bili bezbedni.
„Slažemo se da postoji problem – društvene mreže uzrokuju psihičke probleme“, kaže Dami. Ali on u dosadašnjim predlozima vidi pre svega simboličnu politiku, a ne stvarno rešenje: „Takve zabrane imaju suprotan efekat.“
Osim toga, on upozorava: „Zavisnost ne prestaje sa 15 ili 16 godina.“
Samo EU može da prisili internet-platforme na promene
Evropska unija izjasnila se za uvođenje minimalne starosti za društvene mreže. Istovremeno je upozorila države članice da nacionalni zakoni ne smeju da budu u suprotnosti sa Aktom o digitalnim uslugama (DSA) Evropske unije. Direktiva EU o digitalnim uslugama zahteva od visoko-tehnoloških preduzeća da smanje rizike povezane sa algoritmima i njihovim efektima na maloletnike.
„DSA i Evropska komisija jedine su instance koje mogu velikim platformama da namete dodatne obaveze“, objašnjava Tomas Regnir, portparol Komisije za tehnologiju.
Ali, ekspert Brojgela Rihter tvrdi da su države članice frustrirane, jer ne veruju da je EU sposobna da efikasno sprovodi svoje zakone protiv stranih visokotehnoloških kompanija, pre svega onih iz SAD. „DSA zahteva od velikih internet-platformi da promene algoritme i dizajn platformi tako da smanje sistematske rizike, uključujući i one za maloletnike“, napominje Rihter.
Ujedno objašnjava da bi, osim toga, pružaoci usluga morali da ustupe podatke za istraživanja kako bi se omogućile nezavisne analize rizika. „Ali u praksi se to nije dogodilo u značajnoj meri. Zato su restriktivniji predlozi, uključujući i zabrane društvenih mreža, dobili veću podršku.“
Tehnološka industrija ocenjuje da je reč o cenzuri
Početkom ove nedelje Ilon Mask, vlasnik platforme Iks, nazvao je španskog premijera „tiraninom i izdajnikom španskog naroda“, nakon što je ovaj najavio planove zabrane društvenih mreža za decu.
Mask, ali i osnivač Fejsbuka i izvršni direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, i ranije su pokušavali da propise EU prikažu kao izgovor za ograničavanje slobode govora na internetu.
Internet-aktivista Dami, pak, smatra da je došlo vreme da članice EU zajednički ulažu u alternative postojećim platformama društvenih mreža kako bi se prekinula vanevropska dominacija u toj industriji. Trenutno je digitalni život bez njih gotovo nemoguć, podseća Dami i zaključuje: „Mi smo taoci velikih američkih kompanija.“
