Почетком недеље шпански премијер Педро Санчез представио је на Светском самиту влада у Дубаију свој план заштите шпанске деце „од дигиталног Дивљег запада“. Шпанска влада увешће забрану друштвених мрежа за децу млађу од 16 година.
„Данас су наша деца изложена простору у који никада нису смела да уђу сама – простору пуном зависности, злостављања, порнографије, манипулације и насиља“, рекао је Санчез.
Шпанија у томе није усамљена. Све више европских влада сматра да би требало деловати против често неконтролисане употребе друштвених мрежа од стране малолетника.
„Малолетници су посебно у центру пажње, јер је код њих повећан ризик од дугорочне штете, с обзиром на то да се когнитивно још увек развијају“, објашњава Пол О. Рихтер из бриселског траста мозгова Бројгел и додаје: „Постоје бројни резултати истраживања који показују снажну повезаност између коришћења друштвених мрежа и психичких проблема.“
При том, здравствени ризици, попут анксиозних поремећаја, не произлазе искључиво из штетног или узнемирујућег садржаја.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјаснила се за увођење старосне границе на нивоу Европске уније, по узору на аустралијски закон. Тамо је од децембра 2025. за коришћење друштвених мрежа потребан доказ о минималној старости од 16 година. Посланици Европског парламента у новембру су се изјаснили за потпуну забрану друштвених мрежа у ЕУ за децу млађу од 13 година, док би деца од 13 до 16 година такве платформе смела да користе само уз сагласност родитеља, пише DW.
Које забране друштвених мрежа планирају европске земље?
Француска влада жели да забрани коришћење друштвених мрежа деци млађој од 15 година. Доњи дом парламента у Паризу већ је одобрио нацрт закона, а сада се налази пред Сенатом.
У Данској се крајем 2025. већина у парламенту изјаснила за заштиту деце и младих од злостављања на интернету и за „стварање бољих оквирних услова за њихов дигитални живот“. Деци млађој од 15 година требало би да се забрани приступ неким платформама друштвених мрежа – али још није донесен одговарајући закон.
И Италија расправља о закону којим би се ограничило коришћење друштвених мрежа, а који би се, између осталог, могао односити на децу млађу од 15 година која делују као инфлуенсери.
Грчка, према изворима блиским влади, планира сличан корак.
У Португалији је влада ове недеље предложила закон који за млађе од 16 година захтева сагласност родитеља.
О тој теми расправљају и у Аустрији и у Великој Британији.
Како би се забране друштвених мрежа могле ефикасно спровести?
Једна од идеја о којој се расправља за проверу узраста јесте дигитални идентитет на нивоу Европске уније. Рихтер из траста мозгова Бројгел каже да је тај дигитални идентитет замишљен као инструмент којим би се проверавао узраст корисника без угрожавања личних података.
Тренутно се расправља о дигиталном идентитету на нивоу ЕУ који би омогућио анонимну проверу старости, објашњава Рихтер: „Тиме би људи могли дигитално да докажу да су достигли одређену старост, без потребе за навођењем додатних личних података попут тачног датума рођења, имена, адресе или броја личне карте. То би олакшало спровођење дигиталног старосног ограничења.“
Марк Дами има другачије мишљење. Он је професор информатике и портпарол организације „ctrl+alt+reclaim“ – покрета који су основали млади и млађе одрасле особе, а који се, како сами наводе, залаже за технолошку правду и дигитална права. Дами наглашава да за сада уопште није јасно како би апликације за проверу старости или дигиталне личне карте уопште могле да функционишу и колико би при том приватни подаци били безбедни.
„Слажемо се да постоји проблем – друштвене мреже узрокују психичке проблеме“, каже Дами. Али он у досадашњим предлозима види пре свега симболичну политику, а не стварно решење: „Такве забране имају супротан ефекат.“
Осим тога, он упозорава: „Зависност не престаје са 15 или 16 година.“
Само ЕУ може да присили интернет-платформе на промене
Европска унија изјаснила се за увођење минималне старости за друштвене мреже. Истовремено је упозорила државе чланице да национални закони не смеју да буду у супротности са Актом о дигиталним услугама (DSA) Европске уније. Директива ЕУ о дигиталним услугама захтева од високо-технолошких предузећа да смање ризике повезане са алгоритмима и њиховим ефектима на малолетнике.
„DSA и Европска комисија једине су инстанце које могу великим платформама да намете додатне обавезе“, објашњава Томас Регнир, портпарол Комисије за технологију.
Али, експерт Бројгела Рихтер тврди да су државе чланице фрустриране, јер не верују да је ЕУ способна да ефикасно спроводи своје законе против страних високотехнолошких компанија, пре свега оних из САД. „DSA захтева од великих интернет-платформи да промене алгоритме и дизајн платформи тако да смање систематске ризике, укључујући и оне за малолетнике“, напомиње Рихтер.
Уједно објашњава да би, осим тога, пружаоци услуга морали да уступе податке за истраживања како би се омогућиле независне анализе ризика. „Али у пракси се то није догодило у значајној мери. Зато су рестриктивнији предлози, укључујући и забране друштвених мрежа, добили већу подршку.“
Технолошка индустрија оцењује да је реч о цензури
Почетком ове недеље Илон Маск, власник платформе Икс, назвао је шпанског премијера „тиранинoм и издајником шпанског народа“, након што је овај најавио планове забране друштвених мрежа за децу.
Маск, али и оснивач Фејсбука и извршни директор компаније Мета, Марк Закерберг, и раније су покушавали да прописе ЕУ прикажу као изговор за ограничавање слободе говора на интернету.
Интернет-активиста Дами, пак, сматра да је дошло време да чланице ЕУ заједнички улажу у алтернативе постојећим платформама друштвених мрежа како би се прекинула ваневропска доминација у тој индустрији. Тренутно је дигитални живот без њих готово немогућ, подсећа Дами и закључује: „Ми смо таоци великих америчких компанија.“
