Vreme menja navike i briše sećanja, a u naše doba zaboravu je prepuštena činjenica da su pre jednog veka u slavnom gradu Dubrovniku oduševljeno dočekali kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljicu Mariju.
Oduševljeni doček na Stradunu
„Dok su kralj i kraljica prolazili preko Straduna, sa svih prozora je kao kiša padalo na njih cveće. Dubrovačke gospe sa prozora palača mahale su maramicama. Kontu Ivu Vojnoviću Stradun okićen cvećem izgledao je kao kakav ’otmeni salon za primanje’. Po Stradunu su bili poređani s jedne i druge strane sokoli i sokolice, mali izvidnici, đaci stručne škole, pomorske akademije, Konavljani u bogatim narodnim nošnjama izvezenim zlatom…”
Ovako o tom izuzetnom dočeku 27. septembra 1925. svedoči ovih dana izložba u užičkom Istorijskom arhivu „100 godina od obnove Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu”. Ta vredna postavka Kraljevskog dvora (njen autor je Dušan Babac) prevashodno se bavi istorijskim faktima o rušenjima i obnovama Njegoševe kapele, ali su njome obuhvaćena i druga tadašnja dešavanja u kojima je pomenuti kraljevski par učestvovao.
Glavni povod: Obnova Njegoševe kapele na Lovćenu
Glavni povod dolaska kralja Aleksandra te jeseni u Crnu Goru bila je Njegoševa kapela na vrhu Lovćena. Tu je 21. septembra 1925. monarh prisustvovao polaganju Njegoševih zemnih ostataka u obnovljenu kapelu i njenom osvećenju, stavivši u sarkofag svoju Albansku spomenicu kao simbol mučeništva i slave srpskog naroda. Aleksandar je po povratku s Lovćena narednih dana posetio okolna mesta.
Cetinje i primorje: Trijumfalni prolaz kroz Boku
U njegovu čast na Cetinju je održan vojni defile, nakon čega se zajedno s kraljicom Marijom spustio u primorje. Svuda masovno dočekani posetili su Bar 23. septembra, sledećeg dana boravili u Budvi, potom u Tivtu, da bi se 26. septembra kraljevski par uputio u Kotor gde je pozdravljen topovskim salvama i zvonima crkava. Usledila je poseta Herceg Novom i manastiru Savina, odakle su 27. septembra brodom zaplovili ka Dubrovniku.
Ulazak u Dubrovnik kroz Vrata od Pila
„Svečani doček kraljevskom paru priređen je u dubrovačkoj luci Gruž, gde su doputovali brodom ’Karađorđe’. Kraljevski par je 27. septembra 1925. ušao u Dubrovnik kroz Vrata od Pila, okružen počasnom stražom Župljana u njihovim bogatim narodnim nošnjama”, zapisano je u katalogu za izložbu.
Posete crkvama i svečani banket
Karađorđevići su u Dubrovniku posetili katoličku crkvu, gde ih je pozdravio biskup Josip Marčelić. Posle službe razgledali su riznicu i kralj je celivao ikonu Svetog Vlaha. Pred pravoslavnom crkvom dočekao ih je ruski vladika Antonije, a posle molepstvija pozdravio prota Božidar Mitrović.
Prisustvovali su reviji trupa na Pilama. U starom dubrovačkom dvoru kralj je primio deputacije, a opština priredila banket u čast visokih gostiju.
Kralj Aleksandar je uveče na svečanom banketu pozdravio Dubrovnik zdravicom: „Obistinilo se ono što se priviđalo Gunduliću u čežnjivoj viziji. Dubrovnik je sad u svojoj velikoj zemlji, u kojoj ga čeka dostojna uloga… Dubrovnik, kroz stoleća predstavnik naše prosvećenosti, neka i odsad ne prekida tu nit. Neka osvetla obraz i sebi i nama, održavši visoko svoja sjajna predanja. Dižem čašu u slavu Dubrovnika.”
Darodavstvo i nastavak putovanja
Na odlasku kralj je preko velikog župana podelio dubrovačkoj sirotinji 15.000 dinara, a sokolima i ženskoj dobrotvornoj zadruzi po 5.000 dinara. Iz Dubrovnika kraljevski par nastavio je ka Korčuli (tu su obišli Crkvu Svetog Marka, brodogradilište i Zavod Svetog anđela čuvara), zatim posetio Hvar (u manastiru Svetog Franje iz 14. veka razgledali su slike venecijanskih majstora, zlatne odežde, Ptolomejev atlas i rukopise na pergamentu), kao i obližnji Vis.
Split: Vrhunac narodnog oduševljenja
„Kralj i kraljica su boravili u Splitu od 29. septembra do 1. oktobra 1925. Posetili su katedralu Svetog Duje, pravoslavnu crkvu, Jadransku izložbu, arheološki i etnografski muzej, bili na stadionu i u lovu na Marjanu. U njihovu čast priređeni su bakljada, revija trupa i svečani banket.
Prilikom odlaska kraljevskog para iz Splita, zbog eksplozije narodnog oduševljenja, policija je imala mnogo muke da zadrži narod da ne padne u more. Iz Splita su kralj i kraljica brodom ’Karađorđe’ otišli u Šibenik”, navodi se u katalogu izložbe postavljene u užičkom arhivu.
