Američki svemirski brod „Orion“, deo misije „Artemis II“, stigao je do Meseca. Putovanje je trajalo oko četiri dana, ne računajući prvi dan proveden u Zemljinoj orbiti, a povratak će trajati otprilike isto toliko.
Ipak, za razliku od „Apolo“ misija od pre pola veka, „Orion“ neće ući u lunarnu orbitu. Umesto toga, pratiće takozvanu putanju slobodnog povratka, obilazeći Mesec i koristeći njegovu gravitaciju da se zamahne nazad ka Zemlji. Ovaj isti manevar spasio je posadu „Apola 13“.
Izbor je namerno napravljen. „Artemis II“ je, pre svega, probni let. NASA je odlučila da minimizuje rizik. Umesto da pošalje „Orion“ direktno ka Mesecu, letelica je prvo ušla u nisku Zemljinu orbitu pomoću gornjeg stepena rakete, a zatim krenula koristeći sopstveni relativno slab motor.
Da je taj motor otkazao, „Orion“ bi se jednostavno vratio u Zemljinu atmosferu nakon nekoliko orbita i sleteo. Njegova putanja je namerno konzervativna: u najnižoj tački letelica je prolazila na samo 185 kilometara iznad Zemlje, praktično „prijanjajući“ uz atmosferu. Kada je paljenje motora bilo uspešno, dalji manevri postali su manje kritični.
„Orion“ nije prošao blizu Meseca
Najbliži prolaz bio je oko 6.500 kilometara, skoro dvostruki prečnik Meseca. Zbog toga očekivanja spektakularnih snimaka treba ublažiti. Lunarna naučna komponenta misije je uglavnom simbolična. Njena stvarna svrha je testiranje sistema i procedura.
Ipak, „Artemis II“ je postavio rekord. Nikada ranije ljudi nisu putovali tako daleko od Zemlje. Prethodni rekord, postavljen tokom „Apola 13“, sada je nadmašen. Dok je „Orion“ prolazio iza Meseca, komunikacija je bila izgubljena oko 40 minuta. Sletanje u Tihi okean planirano je za subotu.
Do sada, let je protekao bez većih problema. Prijavljeno je nekoliko manjih tehničkih grešaka, ali ništa neobično za ovako složenu misiju. Na Zemlji, međutim, situacija je daleko nestabilnija.
Problemi u Vašingtonu
Najznačajniji nedavni razvoj nije u svemiru, već u Vašingtonu. Američki lunarni program prolazi kroz temeljno restrukturiranje.
Dana 24. marta, direktor NASA Džared Ajzekman predstavio je inicijativu „Ignišn“. U praksi, ovo označava kraj „Artemis“ programa u obliku u kom je bio zamišljen 2019. godine.
Prvi znak promene bio je da je „Artemis III“, prvobitno planiran za 2028, pomeren na 2027, ali bez sletanja na Mesec. Umesto toga, misija će se fokusirati na testiranje lunarnih lendera u orbiti blizu Zemlje.
Dva konkurentska sistema su u razvoju
Dva konkurentska sistema su u razvoju, jedan kompanije „SpejsIks“, drugi „Blu Oridžin“. Ako bar jedan bude spreman, NASA će nastaviti. „Orion“ će se spajati sa lenderom, izvoditi manevre i testirati sisteme upravljanja. Misija bi mogla da traje do tri nedelje.
Sletanje ljudi je sada pomereno na „Artemis IV“, planiran za 2028. godinu. Ta misija bi, ako sve ide po planu, poslala dva astronauta na površinu Meseca na do nedelju dana, dok bi dvoje ostalo u orbiti, čime bi bio nadmašen rekord „Apola 17“ od tri dana.
Postoje i planovi za „Artemis V“ u istoj godini, iako je, s obzirom na istoriju kašnjenja, to optimistično.
„Lunar Gejtvej“ je otkazana
Još značajnije, „Lunar Gejtvej“, mala svemirska stanica koja je trebalo da kruži oko Meseca, praktično je otkazana.
Ovaj koncept je dugo bio kritikovan. Njegova visoko eliptična orbita značila bi da bi stanica većinu vremena bila daleko od Meseca, što bi ograničilo njenu korisnost. U nekim scenarijima, čak bi i evakuacija astronauta bila nepraktična.
Ipak, „Gejtvej“ je bio duboko ugrađen u američke planove. Njegovo poreklo ide još iz vremena administracije Baraka Obame, kada je zamišljen kao korak ka dubokom svemiru, a ne kao lunarna baza.
Integracija u „Artemis“ program stvorila je dodatne probleme
„Orion“, na primer, je dizajniran sa relativno slabim motorom, optimizovanim za dolazak u orbitu „Gejtveja“, a ne za fleksibilno kretanje oko Meseca.
Jedan od predloga je veoma ambiciozan: kombinovanje pogonskog sistema stanice sa prototipom nuklearnog reaktora i modulom za sletanje opremljenim sa četiri helikoptera, stvarajući novu letelicu pod nazivom „SR-1 Fridom“. Ona bi mogla biti poslata ka Marsu već u decembru 2028.
U teoriji, to bi bio prvi bespilotni međuplanetarni sistem na nuklearni pogon. U praksi, vremenski okvir deluje veoma optimistično.
SAD planiraju veliki broj bespilotnih misija ka Mesecu
Istovremeno, Sjedinjene Države planiraju veliki broj bespilotnih misija ka Mesecu. Do kraja 2028. očekuje se više od dvadeset lendera koji će nositi opremu za početak izgradnje stalne baze.
To uključuje rovere, lunarna vozila i takozvane „hoper“ dronove — letelice na raketni pogon koje mogu da istražuju teren gde klasični dronovi ne mogu. Planirani su i dodatni komunikacioni i osmatrački sateliti u lunarnoj orbiti.
Prema trenutnim planovima, oko 2033. godine mogla bi biti uspostavljena stalna lunarna baza, gde bi astronauti boravili i do mesec dana. Baza bi delimično koristila mali nuklearni reaktor, a glavni cilj bio bi testiranje korišćenja lunarnih resursa.
Sve ovo se uklapa u širi pravac američke svemirske politike. U decembru 2025, predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu pod nazivom „Obezbeđivanje američke svemirske nadmoći“.
Cilj je jasan: obezbediti tehnološku i stratešku dominaciju u svemiru.
Obim ovih ambicija je impresivan. Ali isto tako su velike i neizvesnosti. „Artemis II“ možda ide po planu, ali ceo program u celini ostaje duboko nestabilan.
