Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojima Amerika cilja Rusiju, najviše bi zapravo pogodile našu zemlju. Stručnjaci kažu da bi i privreda i građani pretrpeli štetu zbog nestašice i poskupljenja naftnih derivata. Iako zvaničan dokument još nije stigao, jasno je da je u pitanju politički pritisak, jer Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
Posledice po Srbiju
Predsednik Aleksandar Vučić je juče najavio da SAD planiraju da uvedu sankcije kompaniji koja je u većinskom ruskom vlasništvu i istakao da bi posledice po Srbiju svakako bile teške, ali da moramo da razgovaramo i sa Amerikancima i sa Rusima da bismo rešili problem.
On je rekao da još nemamo zvaničnu potvrdu, ali da moramo biti spremni. Naglasio je da zemlja ne sme ostati bez nafte usred zime i poručio da je uveren da ćemo naći rešenje.
NIS prati aktuelnu situaciju
Iz Naftne industrije Srbije su saopštili da NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i da analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje, kao i da trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti kompanije i njenih partnera.
Iz ove kompanije stižu i uveravanja da je snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a redovna, a da Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu, odnosno da na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.
View this post on Instagram
Dr Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka kaže za RT Balkan da još nema dovoljno informacija o sankcijama koje su pripremile SAD i Velika Britanija, ali da bi one mogle poprilično da otežaju poslovanje NIS-u, ali i da utiču na energetsku bezbednost Srbije, naročito ako im se pridruži i Evropska unija. NIS bi mogao imati problema sa uvozom i plaćanjem nafte.
Koje problemi bi se javili prilikom sankcija?
„Javili bi se problemi svakako u smislu nastupanja na širem međunarodnom tržištu, pre svega zbog većinskog udela ruskog partnera. Sankcije bi konkretno značile teži pristup drugim tržištima, uvozu i izvozu.
Iako to nije izričito zabranjeno, partneri koji sarađuju sa sancionisanim kompanijama se obično uzdržavaju, u smislu da ne žele s njima više da posluju, da ne bi i oni bili na meti sankcija.
SAD i Velika Britanija ne mogu da narede JANAF-u, da obustavi saradnju sa NIS-om, ali ako se i EU pridruži, to bi svakako obavezivalo Hrvatsku da prekine saradnju. Dakle, ona nije nužno obavezana sankcijama SAD i Velike Britanije, ali ono što stigne iz Brisela bi je obavezivalo kao članicu EU“, objašnjava Strahinja Obrenović.
Kako Srbija doprema sirovu naftu?
Pravac snabdevanja preko Jadranskog naftovoda (JANAF) je jedini put Srbije za dopremanje sirove nafte, jer tom trasom Srbija uvozi sirovu naftu koju NIS prerađuje u Rafineriji u Pančevu.
Nafta stiže tankerima do terminala u Omišlju i dalje naftovodom kroz Hrvatsku dolazi u Srbiju. „Transnafta“ AD Pančevo obavlja delatnost transporta nafte naftovodom koji se prostire na trasi od reke Dunav od Sotina na granici sa Hrvatskom do Rafinerije Pančevo i njegova ukupna dužina je 154,5 kilometara.
Ovo nije prvi put da zapad preti Srbiji sankcijama u vezi nafte
Ovo nije prvi put da zapadne zemlje prete akcijama koje ugrožavaju dotok nafte u Srbiju. Pre dve godine je, u jednom od paketa sankcija Rusiji, i Srbija ostala bez ruske nafte, pa se preko JANAF-a snabdeva iz drugih izvora, najviše iz Iraka.
Pre uvođenja sankcija „naftni miks“ je činilo oko 23 odsto sirove nafte proizvedene u Srbiji, 45 odsto smo uvozili iz iz Iraka, 10 iz Kazahstana, oko 1 odsto iz Norveške, dok je ruska nafta, koja je bila najjeftinija, činila 16 odsto domaće potrošnje. U protekle dve godine prestao je uvoz iz Rusije.
Kompanija „Gaspromnjeft“ je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, „Gasprom“
6,15 odsto, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.
Strahinja Obrenović napominje da bi rešenje koje je spomenuo predsednik Vučić, da država postane većinski vlasnik kompanije, bilo dobro, ali da ima više razloga zbog čeka to nije jednostavno.
„Možda bi se mogao naći neki modalitet da se smanji udeo ‘Gasproma’ u okviru vlasništva s obzirom da se kod sankcija uglavnom gleda većinsko učešće, ko ima odlučujući uticaj na poslovanje kompanije. Za to je ipak potreban dogovor sa ruskom stranom“, kaže Obrenović.
On napominje da je Srbija dužna po zakonu da ima rezerve nafte 60 dana, zbog odredbi Energetske zajednice na koje smo se obavezali. On ukazuje da je to mera predostrožonosti, ali da, dugoročno posmatrano, ta mera ne bi mogla mnogo pomoći.
Značaj NIS-a za energetski bilans Srbije
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa. Proizvodnja nafte se obavlja na 870 naftnih i 69 gasnih bušotina u eksploataciji, a prošle godine su u rad puštene 42 nove bušotine.
U Srbiji NIS poseduje prerađivački kompleks u Pančevu ukupnog kapaciteta prerade 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje. NIS proizvodi širok spektar derivata nafte – tečni naftni gas, motorne benzine i gasna ulja, avio-goriva, mlazna goriva, putne i industrijske bitumene, maziva, ulja, sirovine za petrohemijsku industriju i druge proizvodi na bazi nafte. U posedu NIS-a je i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru.
NIS obavlja uvoz i rafinerijsku preradu sirove nafte, uvozi derivate nafte kao i obavlja veleprodaju. Poseduje najveću maloprodajnu mrežu i najveće skladišne kapacitete za sve vrste motornih goriva i sirove nafte.
Zašto je važna rafinerija NIS u Pančevu?
Među kompanijama koje imaju veće učešće na tržištu nafte i naftnih derivata su međunarodne kompanije Lukoil, OMV, MOL Serbia, EKO Serbia, Petrol, ali i domaća privredna društva Knez Petrol, poslovni sistem Mihajlović, Euro Petrol, Art Petrol i Radun AVIA, navodi se u Odluci o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu.
I ove kompanije, međutim, kupuju sirovu naftu i iz Rafinerije NIS u Pančevu. U dokumentu se navodi da će se u 2024. godini 23 odsto sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafinerijama obezbediti iz domaće proizvodnje u iznosu od 0,811 miliona tona, dok će se iz uvoza obezbediti potrebna dodatna količina od 2,767 miliona tona, odnosno 77 odsto.
„Družba“ kao alternativa
Strahinja Obrenović podseća da se prippema projekat povezivanja Srbije na naftovod „Družba“, kojim bi Srbija mogla da se snabdeva ruskom naftom preko Mađarske. Kako je ranije najavljeno, taj posao bi trebalo da bude završen do 2028. godine.
„Najave jesu da se sa mađarskim partnerima priključimo na naftovod ‘Družba’, ali i tu su se javljali problemi u smislu isporuka nafte koja tranzitira kroz druge zemlje, uključujući Ukrajinu. Mađarska je, kao članica EU više puta istupala, a od nedavno i Slovačka, jer se snabdevaju iz tog pravca i često moraju da intervenišu i da pregovaraju kako bi zadržale taj pravac snabdevanja ruskom naftom“, kaže Obrenović.
Podsetimo, kada je EU uvela sankcije na rusku naftu 2022. godine, one su se odnosile na uvoz morskim putem, dok je naftovod „Družba“ izuzet od sankcija, jer Mađarska i Slovačka nemaju alternativu za rusku naftu.
