U kontekstu odluke SAD-a o uvođenju kaznenih carina prema ostatku sveta, nezapamćenih trgovinskih napetosti, raspada dugogodišnjih principa slobodne trgovine i neizvesnosti budućih ekonomskih odnosa i izazova industrijske proizvodnje u takvim uslovima, zlato ponovo potvrđuje svoju bezvremensku ulogu sigurne luke, ne samo za investitore, već i za celokupni finansijski sistem.
Samo u poslednjih 12 meseci, od poslednje CROGOLD konferencije, cena zlata je porasla za oko 37%, što je donelo visoku zaradu uloženicima u zlato.
Uloga zlata danas nije samo simbolična, već i praktična. Uz stalne geopolitičke neizvesnosti – od trgovinskih napetosti do oružanih sukoba, uloga zlata kao dokazane zaštite od inflacije, kao i sigurne imovine, važnija je nego ikada.
Primetno je značajno povećanje kupovine zlata od strane centralnih banaka, posebno sa tržišta u razvoju. Svakako, stalan rast cene zlata ključni je razlog rasta zlatnih rezervi. Takođe, sankcije Rusiji još jedan su razlog koji bi ih mogao podstaći da svoje rezerve prebace u zlato kako bi ih zaštitili od mogućeg pristupa drugih država. I trgovinski spor koji je pokrenula američka vlada nastavlja da povećava cenu zlata dok neizvesnosti zbog carina rastu.
Nastavlja se snažan uzlazni trend
Uprkos kratkotrajnim korekcijama, zlato ostaje u snažnom uzlaznom trendu, jer očekivanja o smanjenju kamatnih stopa FED-a i globalna ekonomska neizvesnost nastavljaju da podstiču potražnju za zlatom. Politike centralnih banaka, kao što su smanjenje ili povećanje kamatnih stopa, takođe utiču na cene zlata, smanjenje stopa povećava privlačnost zlata, dok povećanje može smanjiti njegove cene. Cene zlata povezane su s tržišnim sentimentom, inflacijom i fluktuacijama dolara, što ga čini ključnom imovinom za investitore koji traže stabilnost u nestabilnim vremenima.
Najnovije prognoze globalnih investicionih banaka ukazuju na to da će cena zlata nastaviti da raste u 2025. godini, s očekivanjima koja se kreću između 2.950 i 3.300 dolara po unci. Investiciono zlato, posebno u obliku zlatnih poluga, ostaje ključna imovina za one koji traže sigurnost i potencijalni profit. Banke poput Džej Pi Morgana, Goldman Saksa, UBS-a, SitiGrupe i Bank of Amerike slažu se da geopolitički i ekonomski faktori favorizuju zlato, čineći ga pametnim izborom za investitore.
Investiciono zlato privlači sve veću pažnju
Prema Svetskom savetu za zlato, centralne banke kupile su više od 1.000 metričkih tona zlata 2024, što je treća uzastopna godina značajne kupovine i približno duplo veći iznos prosečne godišnje kupovine u prethodnoj deceniji. Kupovina zlatnih rezervi centralnih banaka nastavljena je i 2025, predvođena Uzbekistanom, Kinom, Kazahstanom, Poljskom i Indijom.
Dugoročna putanja cene zlata podržana je akumulacijom centralnih banaka, zabrinutošću zbog inflacije i globalnom ekonomskom neizvesnošću. Posebno Kina i tržišta u razvoju nastavljaju da povećavaju zlatne rezerve, jačajući njegov status kao sigurnog utočišta. Iako je inflacija blago oslabila, i dalje podržava potražnju za zlatom kao sredstvom očuvanja vrednosti. U uslovima makroekonomske neizvesnosti, zlato ostaje ključna strateška imovina za zaštitu od devalvacije valuta i ekonomske nestabilnosti.
Investiciono zlato privlači sve veću pažnju investitora širom sveta, posebno u periodima ekonomske nesigurnosti. Cena zlata nastavlja da bude u fokusu, a zlatne poluge ostaju jedan od najpopularnijih oblika ulaganja. S porastom geopolitičkih tenzija, inflacije i neizvesnosti oko monetarnih politika, zlato se potvrđuje kao sigurna luka, ostaje večna vrednost, a 2025. bi mogla da bude njegova „zlatna godina”.
