У контексту одлуке САД-а о увођењу казнених царина према остатку света, незапамћених трговинских напетости, распада дугогодишњих принципа слободне трговине и неизвесности будућих економских односа и изазова индустријске производње у таквим условима, злато поново потврђује своју безвременску улогу сигурне луке, не само за инвеститоре, већ и за целокупни финансијски систем.
Само у последњих 12 месеци, од последње CROGOLD конференције, цена злата је порасла за око 37%, што је донело високу зараду уложеницима у злато.
Улога злата данас није само симболична, већ и практична. Уз сталне геополитичке неизвесности – од трговинских напетости до оружаних сукоба, улога злата као доказане заштите од инфлације, као и сигурне имовине, важнија је него икада.
Приметно је значајно повећање куповине злата од стране централних банака, посебно са тржишта у развоју. Свакако, сталан раст цене злата кључни је разлог раста златних резерви. Такође, санкције Русији још један су разлог који би их могао подстаћи да своје резерве пребаце у злато како би их заштитили од могућег приступа других држава. И трговински спор који је покренула америчка влада наставља да повећава цену злата док неизвесности због царина расту.
Наставља се снажан узлазни тренд
Упркос краткотрајним корекцијама, злато остаје у снажном узлазном тренду, јер очекивања о смањењу каматних стопа ФЕД-а и глобална економска неизвесност настављају да подстичу потражњу за златом. Политике централних банака, као што су смањење или повећање каматних стопа, такође утичу на цене злата, смањење стопа повећава привлачност злата, док повећање може смањити његове цене. Цене злата повезане су с тржишним сентиментом, инфлацијом и флуктуацијама долара, што га чини кључном имовином за инвеститоре који траже стабилност у нестабилним временима.
Најновије прогнозе глобалних инвестиционих банака указују на то да ће цена злата наставити да расте у 2025. години, с очекивањима која се крећу између 2.950 и 3.300 долара по унци. Инвестиционо злато, посебно у облику златних полуга, остаје кључна имовина за оне који траже сигурност и потенцијални профит. Банке попут Џеј Пи Моргана, Голдман Сакса, УБС-а, СитиГрупе и Банк оф Америке слажу се да геополитички и економски фактори фаворизују злато, чинећи га паметним избором за инвеститоре.
Инвестиционо злато привлачи све већу пажњу
Према Светском савету за злато, централне банке купиле су више од 1.000 метричких тона злата 2024, што је трећа узастопна година значајне куповине и приближно дупло већи износ просечне годишње куповине у претходној деценији. Куповина златних резерви централних банака настављена је и 2025, предвођена Узбекистаном, Кином, Казахстаном, Пољском и Индијом.
Дугорочна путања цене злата подржана је акумулацијом централних банака, забринутошћу због инфлације и глобалном економском неизвесношћу. Посебно Кина и тржишта у развоју настављају да повећавају златне резерве, јачајући његов статус као сигурног уточишта. Иако је инфлација благо ослабила, и даље подржава потражњу за златом као средством очувања вредности. У условима макроекономске неизвесности, злато остаје кључна стратешка имовина за заштиту од девалвације валута и економске нестабилности.
Инвестиционо злато привлачи све већу пажњу инвеститора широм света, посебно у периодима економске несигурности. Цена злата наставља да буде у фокусу, а златне полуге остају један од најпопуларнијих облика улагања. С порастом геополитичких тензија, инфлације и неизвесности око монетарних политика, злато се потврђује као сигурна лука, остаје вечна вредност, а 2025. би могла да буде његова „златна година”.
