Ikona filmske umetnosti, jedan od najvećih režisera i glumaca Čarli Čaplin, nezaboravno tužna i urnebesno smešna skitnica Holivuda, umro je 25. decembra 1977. godine.
U SAD je stigao iz Evrope 1910. i počeo da igra u Filmskim burleskama Maka Seneta. Brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna – skitnice.
Njegov humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti – izražen likom dobroćudne skitnice Čarlija – učinio je da svima postane jasna snaga filmskog govora i njegova moć u afirmaciji univerzalnih ljudskih vrednosti. Mada nikad nije propovedao radikalizam bilo kojeg oblika, njegov Filmski opus bio je dovoljan razlog da ga godinama progoni šeF FBI Edgar Huver. U vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, pa je 1952. emigrirao u Švajarsku, gde je i umro.
Najpoznatija dela
Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljena mu je nagrada „Oskar“ za životno delo.
Najpoznatiji Čaplinovi fililmovi su: „Idila u polju“, „Pasji život“, „Mirna ulica“, „Hodočasnik“, „Dečak“, „Potera za zlatom“, „Cirkus“, „Svetlosti velegrada“, „Moderna vremena“, „Veliki diktator“, „Gospodin Verdu“, „Jedan kralj u Njujorku“, „Svetlosti pozornice“, „Grofica iz Hong Konga“….
Neobičan život
Čaplinov život, kao i smrt, obeležili su neobični događaji koje je ponekad sam inicirao, a ponekad se radilo o spletu okolnosti. Jednom prilikom, Čaplin je, iz zabave, osvojio treće mesto na izboru za osobu koja „najviše liči na Čarlija Čaplina“.
Rođen je četiri dana pre Adolfa Hitlera 1889. godine. Kasnije ga je glumio u filmu „Veliki diktator“. Tu urnebesnu crnu političku satiru, u kojoj genije filma ismejava nacističkog vođu, gledao je i sam Hitler. Ali nije mogao da izdrži, pa je, prema svedočenjima saradnika, besan napustio privatnu projekciju pre kraja.
Zbog sumnje da je komunista, njegovi otisci uklonjeni su sa holivudske staze slavnih i kasnije „izgubljeni“. Čarli Čaplin nikada nije postao građanin SAD i proteran je 1953. zato što je odbio američko državljanstvo. Bio je prvi glumac koji se pojavio na naslovnoj strani magazina „Tajm“ u julu 1925.
Zanimljivosti
Četiri godine nakon njegove smrti, Ljudmila Karačkina, astronom iz Ukrajine, nazvala je asteroid po njemu – „3623 Čaplin“. Kraljica Elizabeta Druga proglasila ga je vitezom. Čaplinova kćerka Džeraldina Čaplin glumila je njegovu majku u biografskom filmu „Čaplin“ iz 1992.
Lopovi su iskopali telo Čarlija Čaplina i pokušali da dobiju otkup za nega, ali su uhvaćeni…
Kada je Čaplin upoznao naučnika Alberta Ajnštajna rekao mu je: „Ljudi meni aplaudiraju jer me razumeju, a tebi jer te – ne razumeju“.
Američki producenti tog doba tvrdili su da je Čaplin bio inspiracija Voltu Dizniju prilikom osmišljavanja lika Mikija Mausa.
