Sveti Vladika Nikolaj jednom je rekao: „Ko veruje u slučajnosti, u Boga ne veruje.“ U tom duhu, život često piše najneverovatnije priče koje nas podsećaju na duboke istine pravoslavne vere, ljubav, milosrđe i zahvalnost.
Jedna takva istinita priča dolazi iz Švajcarske, ali svoje korene ima u srcu Bosne, u okolini Banjaluke. Glavni junaci ovog istinitog svedočanstva su bračni par koji je, iako materijalno obezbeđen, prošao kroz duboke životne patnje. Uprkos svim blagodetima, nisu mogli dobiti decu. Neprekidni spontani pobačaji bili su težak teret za njihov život i veru. Žena je, slomljena bolom, završila na psihijatrijskom lečenju. Muž je, razočaran i umoren od borbe, odlučio da se vrati u Bosnu, na odmor.
I tu se desio presudni trenutak.
U novinama je naišao na tekst o siromašnoj porodici koja je imala mnogo dece, ali nijedan adekvatan uslov za život. Taj članak probudio je nešto u njemu. „Ja imam sve, a nemam ništa. Oni imaju ništa, a imaju sve,“ pomislio je. Odmah je odlučio. Spakovao je auto sa hranom, odećom, i svim što je mogao, pa se uputio ka toj porodici.
Kada je stigao, izgovorio je reči koje su promenile sve: „Od danas, ja sam tu za vas. Šta god vam zatreba, tražite od mene.“ I, kao da je taj čin milosrđa i ljubavi bio molitva koja je prodrla direktno do nebesa, vratio se u Švajcarsku gde ga je dočekala izlečena žena. Ubrzo potom, ona je ponovo zatrudnela. Ovaj put, trudnoća je bila uspešna, i rodila je zdravu devojčicu. Nedugo zatim, dobili su i dečaka.
Ovaj bračni par nastavio je da brine o siromašnoj porodici iz Banjaluke. Svaki put kada bi ih posetili, donosili su darove, ljubav i pažnju. I, kako kažu, baš u toj porodici videli su blagoslov koji je njima omogućio sopstvenu sreću. „Njihova deca su kao da su naša. Zahvalni smo što smo, kroz pomoć njima, doživeli radost roditeljstva,“ svedočili su.
U ovom primeru ne vidimo samo snagu ljudsku, već i duboku lekciju pravoslavne vere. Gospod nas poziva da budemo milostivi, da brinemo jedni o drugima, a nagrada je neizostavna. U vremenu kada bela kuga odnosi svoje, Srbi kao narod nestaju, a naše društvo često osuđuje siromašne porodice sa mnogo dece, ovakve priče podsećaju nas na suštinu života.
Pravoslavna zapovest – „Rađajte se i množite“
U svetu gde sebičnost često nadvladava, ovakvo jednostavno svedočanstvo nas vraća korenima. Ne možemo se zvati vernicima ako zaboravljamo na ljubav prema bližnjem. Božija zapovest je jasna: „rađajte se i množite“, u ovom modernom dobu u potpunosti zanemarena, jer malo je u ljudima ostalo ljubavi i žrtve za bližnje. Čovek je sam centar svog univerzuma kojim garuje gordost.
Pomažući drugima, pomažemo sebi. Milosrđe nije samo čin dobrote; ono je veza sa Bogom. Deca su dar, anđeli gospodnji na zemlji. Uvek se sećajmo, koliko ljubavi dajemo, toliko će nam se i vratiti.
Neka ova priča bude podsetnik da je sve u životu i lepše i lakše kada ga delimo. Neka nas podseti da, kada pomažemo siromašnima i vidimo Hristov odraz u njima. I neka nas podseti da je najveće bogatstvo u veri i ljubavi, jer samo kroz veru i ljubav možemo doživeti istinsko čudo.
Slava Bogu na svemu!
