Ispijanje kafe može da poboljša raspoloženje i pojača kognitivne sposobnosti, čak i ako ne sadrži kofein. Ovo je pokazala nova studija koja je uporedila efekte kafe sa i bez kofeina i otkrila da obe vrste imaju blagotvorne efekte na creva, raspoloženje i ponašanje, piše Science Alert. Naučnici sa irskog Univerzitetskog koledža Kork sproveli su studiju u kojoj su uporedili zdravstvene indikatore i subjektivni osećaj blagostanja kod 31 osobe koje su pile tri do pet šoljica kafe dnevno i 31 osobe koje nisu pile kafu.
Na početku studije nije bilo razlika između dve grupe u pogledu indeksa telesne mase, krvnog pritiska, nivoa stresa, anksioznosti, depresije, digestivnih simptoma, kvaliteta sna ili fizičke aktivnosti. Međutim, kod ljudi koji piju kafu, primećene su izražene promene u nekim imunološkim markerima u krvi i u određenim sojevima crevnih mikroba.
Da bi testirali da li je kofein ključni faktor, istraživači su zamolili 31 osobu koje piju kafu da se uzdrže od svog omiljenog napitka dve nedelje. Nakon ovog perioda apstinencije, učesnici su nastavili da piju kafu, pri čemu je 16 ljudi konzumiralo kafu sa kofeinom, a 15 bez kofeina tokom tri nedelje, ne znajući koju vrstu piju.Nakon povratka kafi, svi učesnici su pokazali promene u crevnom mikrobiomu, što ukazuje na to da su neki sojevi crevnih mikroba osetljivi na prisustvo kafe, bez obzira na kofein. „Obe vrste kafe smanjile su stres, depresiju, impulsivnost i upalu, a istovremeno poboljšale raspoloženje i kognitivne sposobnosti”, kažu autori studije.
Međutim, samo je kafa sa kofeinom bila povezana sa smanjenom anksioznošću, psihološkim stresom i krvnim pritiskom, kao i sa poboljšanom pažnjom i upravljanjem stresom.
Zanimljivo je da su na početku i nakon ponovnog uvođenja kofeina, ljudi koji piju kafu pokazali veću impulsivnost i emocionalnu reaktivnost od onih koji je ne piju.
S druge strane, kafa bez kofeina je dovela do poboljšanja sna, fizičke aktivnosti i pamćenja. Ovi nalazi ukazuju na to da kofein ima specifične efekte na raspoloženje i kogniciju, ali i da kafa bez kofeina može da utiče na vezu između creva i mozga, prenosi Indeks.
Kafa je mnogo više od kofeina: to je složen nutritivni faktor koji interaguje sa našim crevnim mikrobima, metabolizmom, pa čak i emocionalnim stanjem”, objašnjava mikrobiolog Džon Krajan.
„Naši rezultati ukazuju na to da kafa, bilo sa kofeinom ili bez kofeina, može uticati na zdravlje na različite, ali komplementarne načine.”
Istraživanje se oslanja na poznate veze između promena u crevnim mikrobima i promena raspoloženja i ponašanja. Jedno ograničenje je to što se oslanja na subjektivne izveštaje učesnika o sopstvenom raspoloženju i ponašanju, što ne mora uvek da odražava stvarnost. Međutim, snaga studije, ističu naučnici, leži u detaljnoj analizi načina na koji su učesnici obrađivali jedinjenja u kafi, povezujući ove razlike sa metaboličkim obrascima njihovog crevnog mikrobioma. Ovo pruža jače dokaze da kafa nije samo povezana sa zdravstvenim koristima, već može igrati aktivnu ulogu u njihovom stvaranju. Ovo je, međutim, teško konačno dokazati, s obzirom na to koliko malo još uvek znamo o crevnom mikrobiomu, njegovom uticaju na mozak i kako se kafa obrađuje u crevima. Plan za buduća istraživanja
„ Sve više razumemo odnos između digestivnog i mentalnog zdravlja, ali mehanizmi koji stoje iza uticaja kafe na osu creva-mozak ostaju nejasni”, kaže Krajan.
Potrebno je mnogo više istraživanja, ali rezultati ove studije objavljene u časopisu Nature Communications, doprinose sve većem broju dokaza da je kafa dobra za telo i um, sa vezama za smanjenje stresa, poboljšanje raspoloženja i moguće ublažavanje simptoma depresije. Čak i kafa bez kofeina, pokazuju studije, poboljšava kognitivne funkcije.
„Sveobuhvatni uvidi u studije otvaraju put budućim istraživanjima kako bi se iskoristile ove interakcije za potencijalne zdravstvene intervencije”, zaključuje istraživački tim, naglašavajući „važnost razumevanja višestrukih efekata kafe na ljudsku fiziologiju”.
