Испијање кафе може да побољша расположење и појача когнитивне способности, чак и ако не садржи кофеин. Ово је показала нова студија која је упоредила ефекте кафе са и без кофеина и открила да обе врсте имају благотворне ефекте на црева, расположење и понашање, пише Science Alert. Научници са ирског Универзитетског колеџа Корк спровели су студију у којој су упоредили здравствене индикаторе и субјективни осећај благостања код 31 особе које су пиле три до пет шољица кафе дневно и 31 особе које нису пиле кафу.
На почетку студије није било разлика између две групе у погледу индекса телесне масе, крвног притиска, нивоа стреса, анксиозности, депресије, дигестивних симптома, квалитета сна или физичке активности. Међутим, код људи који пију кафу, примећене су изражене промене у неким имунолошким маркерима у крви и у одређеним сојевима цревних микроба.
Да би тестирали да ли је кофеин кључни фактор, истраживачи су замолили 31 особу које пију кафу да се уздрже од свог омиљеног напитка две недеље. Након овог периода апстиненције, учесници су наставили да пију кафу, при чему је 16 људи конзумирало кафу са кофеином, а 15 без кофеина током три недеље, не знајући коју врсту пију.Након повратка кафи, сви учесници су показали промене у цревном микробиому, што указује на то да су неки сојеви цревних микроба осетљиви на присуство кафе, без обзира на кофеин. „Обе врсте кафе смањиле су стрес, депресију, импулсивност и упалу, а истовремено побољшале расположење и когнитивне способности”, кажу аутори студије.
Међутим, само је кафа са кофеином била повезана са смањеном анксиозношћу, психолошким стресом и крвним притиском, као и са побољшаном пажњом и управљањем стресом.
Занимљиво је да су на почетку и након поновног увођења кофеина, људи који пију кафу показали већу импулсивност и емоционалну реактивност од оних који је не пију.
С друге стране, кафа без кофеина је довела до побољшања сна, физичке активности и памћења. Ови налази указују на то да кофеин има специфичне ефекте на расположење и когницију, али и да кафа без кофеина може да утиче на везу између црева и мозга, преноси Индекс.
Кафа је много више од кофеина: то је сложен нутритивни фактор који интерагује са нашим цревним микробима, метаболизмом, па чак и емоционалним стањем”, објашњава микробиолог Џон Крајан.
„Наши резултати указују на то да кафа, било са кофеином или без кофеина, може утицати на здравље на различите, али комплементарне начине.”
Истраживање се ослања на познате везе између промена у цревним микробима и промена расположења и понашања. Једно ограничење је то што се ослања на субјективне извештаје учесника о сопственом расположењу и понашању, што не мора увек да одражава стварност. Међутим, снага студије, истичу научници, лежи у детаљној анализи начина на који су учесници обрађивали једињења у кафи, повезујући ове разлике са метаболичким обрасцима њиховог цревног микробиома. Ово пружа јаче доказе да кафа није само повезана са здравственим користима, већ може играти активну улогу у њиховом стварању. Ово је, међутим, тешко коначно доказати, с обзиром на то колико мало још увек знамо о цревном микробиому, његовом утицају на мозак и како се кафа обрађује у цревима. План за будућа истраживања
„ Све више разумемо однос између дигестивног и менталног здравља, али механизми који стоје иза утицаја кафе на осу црева-мозак остају нејасни”, каже Крајан.
Потребно је много више истраживања, али резултати ове студије објављене у часопису Nature Communications, доприносе све већем броју доказа да је кафа добра за тело и ум, са везама за смањење стреса, побољшање расположења и могуће ублажавање симптома депресије. Чак и кафа без кофеина, показују студије, побољшава когнитивне функције.
„Свеобухватни увиди у студије отварају пут будућим истраживањима како би се искористиле ове интеракције за потенцијалне здравствене интервенције”, закључује истраживачки тим, наглашавајући „важност разумевања вишеструких ефеката кафе на људску физиологију”.
