Da li ste znali da je Ajnštajnova teorija relativnosti odbačena? Da se nagrade prodaju na aukcijama za milione? Ili da su vredna otkrića kasnije povučena? Nobelova nagrada, prvi put dodeljena 1901, i dalje se smatra najvišim priznanjem u nauci, simbolom vrhunskog dostignuća, koje prevazilazi granice laboratorija i ulazi u istoriju čovečanstva. Još od kada ju je ustanovio Alfred Nobel krajem 19. veka, ova nagrada ne predstavlja samo lični trijumf pojedinca ili tima, već i potvrdu da određeno otkriće ima moć da promeni svet. Dobitnici Nobela često postaju sinonim za epohalne pomake, od razumevanja strukture DNK do revolucionarnih terapija i tehnoloških inovacija koje oblikuju savremeni život.
Ipak, iza prestiža i globalne pažnje krije se i složena priča o selekciji, kriterijumima i vremenskom otklonu koji je često potreban da bi jedno otkriće bilo prepoznato kao zaista revolucionarno. Ipak, postoji nekoliko ne toliko poznatih činjenica o ovoj prestižnoj nagradi, piše Dojče Vele.
Marija Kiri je osvojila nagrade za svoj revolucionarni rad na radioaktivnosti i za otkriće novih elemenata. Njena ćerka, Irena Žolio-Kiri, nastavila je tradiciju kada je 1935. godine, zajedno sa svojim suprugom Frederikom, dobila Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće veštačke radioaktivnosti – proizvodnje veštačkih radioaktivnih izotopa u laboratoriji.
Tokom dve generacije, porodica Kiri je dobila ukupno pet Nobelovih nagrada.
U svom brakorazvodnom sporazumu iz 1919. godine, Albert Ajnštajn je obećao svojoj tadašnjoj supruzi, Milevi Marić, da će joj dati celokupni novčani iznos buduće Nobelove nagrade. Bilo je to u vreme kada Ajnštajn još nije osvojio nagradu. Kada je konačno dobio 1921. godine, prebacio je novac kako je obećano, dajući Marić određenu finansijsku sigurnost za nju i njihovu decu.
Nobelov komitet je više puta odbacivao Ajnštajnovu teoriju relativnosti, jer im se činila previše spekulativnom i teoretskom; preferirali su eksperimentalne dokaze. Tek kada je pritisak međunarodne naučne zajednice porastao, Ajnštajn je dobio svoju Nobelovu nagradu 1921. godine i to ne za teoriju relativnosti, već za svoju teoriju fotoelektričnog efekta, koja se mogla izmeriti i proveriti.
Čak i na ceremoniji dodele nagrada, gde je Nobelov komitet predstavio svoje obrazloženje za nagradu, izbegli su da pomenu Ajnštajnovu fundamentalnu teoriju o zakonu gravitacije i njenom odnosu sa silama prirode i nastavili su da je odbacuju. Postoji popularan mit da je Alfred Nobel odlučio da ne dodeli nagradu za matematiku, jer je njegova žena imala aferu sa matematičarem. Ta priča je lažna; Nobel nikada nije ni bio oženjen. Verovatnije je da Nobel nije doživljavao matematiku kao direktno „korisnu za čovečanstvo“, što je bio jedan od kriterijuma za nagradu, pa ju je zbog toga izostavio iz svoje fondacije.
Do danas se ljudi pitaju zašto nema nagrade za matematiku, a u skorije vreme i za računarstvo. Istraživačica Liz Majtner, koja je imala ključnu ulogu u otkriću nuklearne fisije, bila je ignorisana od strane Nobelovog komiteta i nagrada umesto njoj, dodeljena hemičaru Otu Hanu. Majtnerova je bila nominovana za nagradu ukupno 48 puta i nikada je nije osvojila.
Džoslin Bel Bernel je imala slično iskustvo sa otkrićem pulsara, koji su vrsta neutronske zvezde. Njeno otkriće je priznato Nobelovom nagradom za fiziku, ali je ona otišla u korist Bel Barnelinog mentora za doktorat, Entonija Hjuiša. Nagrada je te godine podeljena je između dva muškarca, Hjuiša i Martina Rajla. Bel Barnelin odlučujući doprinos je međunarodno priznat, ali ga je Nobelov komitet ignorisao. Rozalind Frenklin je značajno doprinela dešifrovanju strukture dvostruke spirale DNK, ali je umrla od raka jajnika 1958. godine u svojoj 37. godini. Njene muške kolege, posebno Moris Vilkins, imali su zategnut odnos sa njom i nisu je priznali kada im je nagrada dodeljena 1962. godine, ali ni kasnije.
Milioni za medalju
Medalje Nobelove nagrade imaju posebnu vrednost za ljude daleko izvan nauke.
Medalja Nobelove nagrade Frensisa Krika prodata je na aukciji od strane njegovih naslednika nakon njegove smrti 2013. godine, kako bi otplatili poreske dugove. Prikupljeno je više od 2 miliona dolara. Krik je dobio medalju 1962. godine za otkriće strukture DNK, zajedno sa Džejmsom Votsonom i Morisom Vilkinsom.
Votson je 2014. godine takođe prodao svoju Nobelovu medalju na aukciji za oko 4,8 miliona dolara. Njen novi vlasnik je kasnije vratio nagradu Votsonu.
Kada nauka pogreši
Nobelova nagrada nikada nije zvanično oduzeta, čak ni kada se kasnije pokaže da je nauka pogrešila. Poznat je slučaj danskog lekara Johanesa Fibigera, koji je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1926. godine, za otkriće da crvi izazivaju rak. Njegov zaključak je kasnije opovrgnut.
Antonio Egas Moniz je dobio nagradu za razvoj lobotomije, postupka u kojem se nervi u frontalnom režnju mozga presecaju radi lečenja mentalnih bolesti. Moniz je dobio nagradu za medicinu 1949. godine. Lobotomije se odavno smatraju neefikasnim i štetnim.
U skorije vreme, istraživački radovi dobitnika Nobelove nagrade, poput rada Grega Semenze (koji je osvojio nagradu za medicinu 2019. godine), povučeni su, iako je nagrada ostala na snazi.
Neki dobitnici nagrada izrazili su sumnjiva, ponekad čak i bizarna mišljenja nakon osvajanja Nobelove nagrade: Lajnus Poling (hemija 1954; mir 1962) se zalagao za iracionalnu tezu o koristima visokih doza vitamina C protiv skoro svih bolesti u starosti; Keri Malis (hemija 1993) je propagirao teorije zavere o AIDS-u i otvoreni je verovao u NLO; Vilijam Šokli (fizika 1956) je privukao pažnju svojim rasističkim uverenjima.
