Briga o unucima može pomoći u očuvanju sposobnosti razmišljanja i pamćenja kod starijih osoba, pokazuje istraživanje objavljeno od strane Američkog psihološkog udruženja. Nalazi ukazuju da aktivno učešće baka i deka u nezi unučadi može imati ulogu u usporavanju kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem.
Da li briga o unucima koristi i samim bakama i dekama?
„Mnoge bake i deke redovno brinu o svojim unucima – što predstavlja podršku porodicama i društvu u celini“, rekla je vodeća istraživačica Flavija Čerekeš (Flavia Chereches), master nauka, sa Univerziteta u Tilburgu u Holandiji.
„Međutim, otvoreno pitanje bilo je da li briga o unucima može doneti korist i samim bakama i dekama. U ovom istraživanju želeli smo da ispitamo da li pružanje nege unucima može povoljno uticati na zdravlje baka i deka, potencijalno usporavajući kognitivno opadanje.“
Istraživanje je objavljeno 26. januara u naučnom časopisu Psychology and Aging.
Veliko istraživanje starijih baka i deka
Kako bi ispitali ovo pitanje, Čerekeš i njene kolege analizirali su podatke 2.887 baka i deka koji su učestvovali u Engleskoj longitudinalnoj studiji starenja (English Longitudinal Study of Ageing). Svi učesnici bili su stariji od 50 godina, sa prosečnom starošću od 67 godina. Svaka osoba je tri puta, u periodu od 2016. do 2022. godine, popunjavala upitnike i prolazila kroz kognitivna testiranja.
Učesnici su odgovarali na pitanje da li su u prethodnih godinu dana u bilo kom trenutku brinuli o nekom od svojih unuka. Upitnici su takođe prikupljali detaljne informacije o učestalosti brige i vrsti aktivnosti koje su obuhvatale tu negu.
Koje vrste brige o unucima su analizirane?
Aktivnosti nege obuhvatale su širok spektar obaveza, kao što su čuvanje unuka preko noći, briga o njima kada su bolesni, igranje i zajedničko provođenje vremena, pomoć oko domaćih zadataka, vožnja u školu ili na vannastavne aktivnosti, priprema obroka i drugi oblici podrške.
Kada su istraživači uporedili rezultate kognitivnih testova, utvrdili su da su bake i deke koji su brinuli o unucima postizali bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalne fluentnosti u odnosu na one koji nisu pružali takvu negu.
Ove razlike su ostale prisutne i nakon što su u obzir uzeti starost, fizičko zdravlje i drugi uticajni faktori. Rezultati su bili dosledni bez obzira na to koliko često su bake i deke pružale negu ili koje su aktivnosti obavljale.
Posebne razlike uočene kod baka
Istraživanje je takođe pokazalo da su bake koje su pomagale u brizi o unucima tokom vremena imale manji pad rezultata na kognitivnim testovima u poređenju sa bakama koje nisu učestvovale u nezi.
„Ono što nam je najviše privuklo pažnju jeste da je sama činjenica da je neko baka ili deka koji brine o unucima bila važnija za kognitivno funkcionisanje nego to koliko često su pružali negu ili šta su tačno radili sa unucima“, rekla je Čerekeš.
„Potrebno je više istraživanja da bi se ovi nalazi potvrdili, ali ako postoje koristi od brige o unucima za bake i deke, one možda ne zavise od učestalosti nege ili konkretnih aktivnosti, već od šireg iskustva uključenosti u brigu.“
Zašto je porodični kontekst važan?
Čerekeš je naglasila da bi buduće studije trebalo da ispitaju i kako porodične okolnosti oblikuju ove ishode. Ona je istakla da emocionalni i društveni kontekst nege može imati značajnu ulogu.
„Pružanje nege dobrovoljno, u okviru podržavajućeg porodičnog okruženja, može imati drugačije efekte na bake i deke nego briga u stresnijem okruženju, u kojem se osećaju nepodržano ili doživljavaju negu kao nametnutu obavezu ili teret.“
