Blagoje Mićkov Krušić (1880 — 1944), vojnik, žandarmerijski narednik i politički osuđenik. Rodio se u selu Prigradina u Banjanima, da bi se zajedno sa svojom porodicom preselio u Kuršumliju u selo Dabinovac 1889. godine.
Blagoje čitav svoj život posvećuje borbi za oslobođenje. Kao četrnaestogodišnjak odlazi u komitske čete majora Vojislava Tankosića sa kojim četuje šest godina.
Učestvovao je u bitkama kod Cera, Drine, Kolubare, Kosmaja, Prizrena, Kajmakčalana kao i na Solunskom frontu.
Odlikovanja i priznanja za hrabrost
Odlikovan je brojnim znamenjem za hrabrost u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Blagoje M. Krušić je nosilac zlatnog ordena Karađorđeve zvezde, ruskog Georgijevskog krsta, francuske vojne medalje sa mačevima, ordenom Legije časti, dvije Obilića medalje za hrabrost, četiri spomenice za učešće u ratovima od 1912. do 1918, među kojima i Albanske.
Kao borac Gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“ ranjen je pet puta.
Regent Aleksandar mu je lično dao svoju Karađorđevu zvezdu
Regent Aleksandar, na položaju kod Crne reke 14. marta 1917. godine, sa svojih grudi skinuo Karađorđevu zvezdu sa mačevima i darivao je Blagoju.
Francuski general Gijom, za zasluge u balkanskim ratovima, lično uručio francusko vojno odlikovanje, medalju „Militar“ koja se dodeljivala najzaslužnijim vojnicima, a ustanovljena je 22. januara 1852. godine.
