Koristeći veštačku inteligenciju, naučnici su pronašli novu vrstu antibiotika koji deluje protiv posebno opasnih bakterija otpornih na postojeće lekove.
Kada su testirali antibiotik na koži miševa koji su eksperimentalno zaraženi superbakterijom, on je uspeo da kontroliše rast bakterije, što je istraživačima ukazalo na to da se metoda može koristiti za stvaranje antibiotika prilagođenih za borbu protiv drugih patogena otpornih na lekove.
Istraživači su takođe testirali novo jedinjenje na 41 soju Acinetobacter baumannii, od kojih je svaki otporan na antibiotike.
Lek je delovao na sve njih, mada bi trebalo da bude dodatno specifikovan i testiran u kliničkim ispitivanjima na ljudima pre nego što bi mogao da se koristi.
Štaviše, jedinjenje koje je identifikovala veštačka inteligencija delovalo je samo na patogene mikroorganizme. Činilo se da nije ubio mnoge druge vrste korisnih bakterija koje žive u crevima ili na koži, što ga čini retkim usko ciljanim agensom.
Ako bi više antibiotika moglo ovako ciljano da deluje, naglašavaju istraživači, to bi pre svega sprečilo da bakterije postanu rezistentne na antibiotike.
Studija je objavljena u časopisu „Nature Chemical Biology“.
„Ovo deluje izuzetno obećavajuće“, rekao je dr Sezar de la Fuente, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji koji takođe koristi veštačku inteligenciju da pronađe nove tretmane, ali nije bio uključen u novo istraživanje.
De la Fuente kaže da je ova vrsta pristupa pronalaženju novih lekova polje u nastajanju koje istraživači testiraju otprilike od 2018. godine. On dramatično skraćuje vreme potrebno za klasifikovanje hiljada potencijalnih jedinjenja.
„Mislim da veštačka inteligencija, kao što smo videli, može uspešno da se primeni u mnogim domenima, i mislim da je otkrivanje lekova budućnost njene primene“, kazao je De la Fuente.
Opasna bolnička bakterija
Za studiju, istraživači su se fokusirali na bakteriju Acinetobacter baumannii, koja se često susreće u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama, posebno na kvakama i pultovima. Pošto je u stanju da uzme delove DNK iz drugih organizama sa kojima dolazi u kontakt, može da ubaci svoje najubojitije oružje – gene koji im pomažu da se odupru agensima koje lekari koriste za lečenje.
„To je ono što mi u laboratoriji nazivamo profesionalnim patogenom“, rekao je Džon Stouks, jedan od istraživača i docent biohemije i biomedicinskih nauka na Univerzitetu Mekmaster u Ontariju.
Za ovo istraživanje, dr Stouks i njegove kolege su se udružili sa istraživačima sa Institutima na Tehničkom fakultetu Masačusets i Harvardu. Pronašli su 480 jedinjenja koja su blokirala rast bakterija.
Oni su te informacije ubacili u kompjuter i koristili ih za obuku algoritma veštačke inteligencije.
„Kada smo naš model obučili, ono što smo mogli da uradimo je da tom modelu počnemo da pokazujemo potpuno nove slike hemikalija koje nikada nije video, zar ne? I na osnovu onoga što je naučio tokom treninga, procenjivao je da li su ti molekuli antibakterijski ili ne“, objašnjava Stouks.
Zatim su dobili model sa više od 6.000 molekula, što je, kako navodi veštačka inteligencija bila u stanju da selektuje za samo nekoliko sati.
