„Ostati ravnodušan prema knjizi, znači, lakomisleno osiromašiti svoj život“ – Ivo Andrić
Mesto u kome se spajaju komedija, drama, poezija, nauka, ljubav, istorija. Izvor znanja i obrazovanja, miris korica i čarobna tišina, vuku nas da se iznova i iznova vraćamo. U čarobnom svetu knjiga, svako za sebe, pronađe onaj događaj koji mu je potreban.
I baš sve lepote koje ovaj strpljivi učitelj nudi, našle su svoju kuću – Narodnu biblioteku Srbije.
Njeni začeci datiraju iz 1832. godine. Osnovana je u knjižari prvog knjigovesca i bibliotekara Kneževine Srbije, Gligorija Vozarovića.
Prve knjige bile su pokloni, a onda je knez Miloš naredio da se po jedan primerak svake štampane knjige, ustupi biblioteci.
Iz Vozorovićeve knjižare, biblioteka je premeštena u Kapetan-Mišino zdanje. U svom carstvu knjiga, čuvala je veliki broj vrednih primeraka.
Međutim, izbijanjem Prvog svetskog rata, deo knjiga je evakuisan, a deo nikada nije pronađen.
Nestala su tri najvažnija stara srpska rukopisa – „Nikoljsko jevanjđelje“, „Zbornik popa Dragolja“ i „Prizrenski prepis Dušanovog zakonika“.
Iz ratom razorenih prostorija, biblioteka se preselila na Kosančićev venac, ali bombardovanje Beograda 1941. godine, uništilo je pravu riznicu srspske kulture i istorije.
Spaljeni su srednjovekovni i orijentalni rukopisi, novine, časopisi, kartografska i grafička zbirka, lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Janka Šafarika, ali i mnoga druga dela od velikog značaja.
Nakon završetka rata, premeštena je u ulicu Knez-Mihaila, u istu zgradu u kojoj se nalazi i Biblioteka grada Beograda.
Međutim, svoje konačno stecište dobija na Vračaru, gde je svečano otvorena 1973. godine.
Njen prvi upisani član bio je srpski književnik i Nobelovac, Ivo Andić.
Danas, Narodna biblioteka Srbije, najveća je nacionalna biblioteka u ovom delu Evrope. Između njenih zidova smešteno je 12 specijalizovanih čitaonica, ima 600 mesta, a predstavlja i centar virtuelne biblioteke Srbije.
Dom srpske pismenosti, kako ga nazivamo, svake godine obeležava svoj dan.
Sve do 2002., Dan biblioteke se proslavljao 6. aprila, kao sećanje na stradanje u ratu, ali od 2002. godine, to je 28. februar, dan kada je ona osnovana.
Narodna biblioteka Srbije je kulturno dobro od izuzetnog značaja. Rušena i spaljivana do temelja, čuva rukopise naše nacionalne kulture i baštine. U njenom neprocenjivom blagu, stranicama knjiga, večno zabeležen živi, neuništivi duh i inspiracija čovečanstva.
