Živeti u 21. veku znači živeti okružen raznim tehničkim novotarijama poput pametnih telefona, tableta, računara i tv-a. Zaveden lakim pristupom informacija, multimedijalnim sadržajem, eksplozijom boja i zvuka današnja deca i tinejdžeri sve više vremena provode pred ekranom.
Knjiga i savremene tehnologije
Svemu ovome dodatno nesvesno doprinose i sami roditelji koji u stalnoj trci sa obavezama često nemaju dovoljno vremena da se posvete svojoj deci pa im je najlakše da ih pošalju u sobu da gledaju crtaće ili igraju igrice.
Čini se kao da su knjige izgubile bitku i da su ih pametni telefoni i računari potpuno potisnuli iz života dece i mladih ljudi? Neki će reći da je to sasvim ok, da je to neminovnost civilizaciskog napredka i da nam knjige više i nisu potrebne.
Ali, to je ogromna greška, knjige su nam itekako potrebne i nijedna savremena tehnološka spravčica ne može u potpunosti da ih zameni. Knjige su od velike važnosti za normalan psihološki, socijalni emocionalni razvoj svakog deteta.
Pozitivan uticaj knjiga
Čitanje knjiga kod dece pozitivno utiče na bogatstvo njihovog rečnika i kulturu izražavanja, razvija kreativnost i maštu, poboljšava pažnju i koncentraciju, od velikog je značaja za razvoj empatije, podstiče razvoj kritičkog mišljenja, utiče na usvajanje i razvoj estetskih i moralnih vrednosti i podstiče radoznalost i istraživački duh.
Brojna istaživanja pokazuju da deca koja imaju razvijene čitalačke navike kasnije imaju bolji uspeh u školi, stiču veća akademska zvanja, kreatvniji su, imaju bogatiji socijalni život, jednom rečju oni izrastaju u uspešne ljude.
„Deca koja čitaju postaju uspešniji ljudi – rezultat je ozbiljnog istraživanja rađenog u Nemačkoj. Dakle, naravno da su malim čitaocima šanse i u školovanju i u životu veće! Imamo li pravo da im te procente vezane za uspeh tako rano izmaknemo, pravdajući se manjkom vremena ili tehnološkim novotarijama? Mislim da nemamo.“ Uroš Petrović – pisac za decu i mlade
Ali, isto tako savremena istraživanja pokazuju da deca sve manje čitaju, a sve više provode vremena ispred tv-a i računara. Knjige su postale aut, nešto što je dosadno, nezanimljivo, staromodno… Biti „in“ znači u rukama držati tablet ili mobilni telefon, a ne knjige?
Kako pomoći knjigama da uđu u život dece ?
Čini se kao nemoguća misija, ali nije tako.
Moguće je pomoći knjigama da postanu „najbolji prijatelji“ u životu mališana, a ovo su samo neki od načina:
Knjiga u dečiji život treba da uđe što ranije, već oko njegovog prvog rođendana. Mnogi roditelji misle da je najbolje da se njihova deca upoznaju sa knjigom tek kada krenu u školu, odnosno kada nauče da čitaju i pišu. Naravno i tada nije kasno početi sa stvaranjem čitlačkih navika, ali mnogo je bolje sa tim početi znatno ranije.
Vreme za prvu knjigu
Već u prvoj godini života, tačnije oko prvog rođendana dete treba da dobije svoju prvu „knjigu“. U tom periodu, zapravo, treba deci kupovati plastificirane slikovnice. One će u tom periodu deci biti samo još jedna od igračaka, ali će se između njih ipak stvoriti posebna veza. Bebe će razgledati slikovnicu, učiti da okreće stranice, razgledaće slike… Naravno u tom periodu treba voditi računa i o bezbednosti jer će bebe poželeti i da „gricnu“ svoju prvu knjigu.
Zato one treba da budu zaobjenih ivica i izrađene od plastike, jer tada mogu lako da se dezinfikuju a i otpornije su na gužvanje i lomljenje od papira.
Negujte naviku čitanja priča deci pre spavanja
Sa ovom aktivnošću možete početi već u jaslenom uzrastu, a naročito u periodu nakon treće godine trebalo bi uvesti ovaj ritual u život dece i pre odlaska na počinak pročitati im stranicu, dve omiljene bajke ili priče.
Nemojte se iznenaditi ako vas dete tera da mu iz večeri u veče čitate istu priču, jer to kod mališana podstiče osećaj sigurnosti pa je važno uvažiti ovu njihovu potrebu. I nemojte se zaustaviti samo na čitanju već nakon toga uvek razgovarajte sa decom o priči koju ste pročitali.
Pitajte ih da li im se dopala priča
Pitajte ih da li im se dopala priča, šta bi oni promenili u priči da mogu ili kako bi je nastavili. Na ovaj način ćete pomoći deci da razviju komunikaciju, iskažu svoje mišljenje, poboljšaju zapažanje… Pitajte ih i da li ih je nešto u priči obradovalo, rastužilo, zbunilo ili uplašilo jer ćete na ovaj način pomoći deci da upoznaju svoje emocije i da ih verbalizuju, kao i da razviju razumevanje za osećanja drugih ljudi.
Svi ovi elementi doprinose razvoju empatije koja je od ključnog značaja za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije.
Ohrabrite mališane da se igraju „čitanja“.
Deca vole da oponašaju odrasle pa će tako poželeti da uzmu knjigu i počeće da „čitaju“, odnosno imitiraće čitanje gledajući u knjigu i smišljajuči svoju priču. Ovaka vid igre je značajan za razvoj govora i mašte i predstavlja odličnu pripremu za stvarno čitanje. Čitalačku publiku u ovom slučaju može predstavljati bilo ko od ukućana, ali i detetova omiljena igračka.
Neka i knjiga bude poklon ili nagrada. „Ako budeš dobar/a kupiću ti sladoled, čokoladu, igračku… “ Ovo su neke od čestih rečenica kojima roditelji pospešuju lepo ponašanje kod dece. Ali ponekad umesto ovih stvarčica i knjiga može biti „nagrada“ pa tako recite detetu: “ Ako budeš dobar/a kupiću ti omiljenu slikovnicu, bajku, knjigu…“ I naravno, održite obećanje. Takođe, omiljena knjiga može biti i rođendanski poklon. Tako će dete vezati pozitivne emocije poput sreće, radosti, zadovoljstva i uspeha za pojam knjige.
Napravite dečiju biblioteku kod kuće.
U dečijoj sobi ili u delu stana, odvojite neki kutak, neku policu na kojoj će dete ređati svoje omiljene knjige i praviti ličnu biblioteku. Pri tom dajte detetu punu slobodu, neka ono samo odabere boju police, način na koji će poređati knjige, dodatne sitnice koje će krasiti policu… Na ovaj način kod deteta razvijate osećaj da mu nešta pripada i da je jedan kutaku u stanu pod njegovom „vlašću“.
Razvijanje odgovornosti i samostalnosti
Tako se razvija osećaj odgovornosti i samostalnosti, što utiče na jačanje samopouzdanja kod dece i osećaj lične vrednosti, a naravno razvija i pozitivan odnos prema knjigama i naviku da ih treba čuvati.
Posećujte sajmove knjiga sa decom i vodite ih u knjižare i biblioteke. Svaki put kada ste u prilici, odvedite svoje mališane na sajam knjiga ili u knjižaru, a možete ih učlaniti i u biblioteku ili ih voditi sa sobom u istu ako ste vi član. I na ovaj način vi ih uvodite u svet knjiga i razvijate kod njih čitalačke navike.
Neka sami biraju knjige
Prilikom tih poseta uvek ih podstičite da istražuju i sami biraju knjige koje će kupiti ili odabrati za čitanje, a koje su, naravno, u skladu sa njihovim uzrastom i interesovanjima. I zapamtite, nikada im ne namćite svoju volju, jer to može stvoriti otpor kod dece.
Tako ako vaš naslednik ili naslednica vole da čitaju o dinosaurusima ili ih zanimaju bajke ili dečija poezija, ne protivite se njihovom izboru već ga poštujte.
