Okeani predstavljaju svojevrsni klima-uređaj planete. Okeani pokrivaju više od 70 odsto Zemljine površine, proizvode približno polovinu kiseonika koji udišemo i apsorbuju oko 30 odsto ugljen-dioksida nastalog ljudskim aktivnostima. Još važnije, oni upijaju više od 90 odsto viška toplote koju stvaraju gasovi sa efektom staklene bašte. Upravo zbog toga okeani predstavljaju svojevrsni klima-uređaj planete.
Prema podacima međunarodnog tima naučnika objavljenim početkom ove godine, okeani su tokom 2025. godine dostigli rekordnu količinu uskladištene toplote. U gornjih 2.000 metara mora akumulirano je čak 23 zetadžula energije više nego godinu ranije. Da bi se razumela veličina tog broja, istraživači navode da je reč o energiji koja odgovara eksploziji oko 12 atomskih bombi iz Hirošime svake sekunde tokom cele godine.
Topliji okeani podstiču snažnije uragane i tajfune, donose obilnije padavine i povećavaju rizik od katastrofalnih poplava. Istovremeno, zagrevanje vode uzrokuje njeno širenje, što dodatno doprinosi rastu nivoa mora i ugrožava stotine miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima. Posebno zabrinjava stanje koralnih grebena. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) saopštila je da je aktuelni globalni talas izbeljivanja korala najveći otkad se vodi evidencija. Od početka 2023. godine ekstremnim temperaturama bilo je izloženo više od 84 odsto svetskih koralnih grebena. Kada temperatura mora pređe određenu granicu, korali izbacuju alge koje im daju boju i omogućavaju opstanak. Ako takvi uslovi potraju, korali odumiru.
Gubitak korala nije problem samo za biologe. Oko četvrtine svih morskih vrsta u nekoj fazi života zavisi od koralnih ekosistema, dok milioni ljudi širom sveta od njih imaju koristi kroz ribarstvo, turizam i prirodnu zaštitu obale od talasa i oluja.
Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana okeana odvija se pod sloganom „Reimagine”, u prevodu „Zamislimo ponovo”, uz poziv da se promeni način na koji ljudi posmatraju more. Ujedinjene nacije poručuju da okean nije udaljeni prostor na mapi, već sistem od kojeg zavise vazduh koji dišemo, hrana koju jedemo i klima koja omogućava život na Zemlji. Sve više država zato ulaže napore da proširi mrežu zaštićenih morskih područja. Jedna od centralnih tema ove godine jeste i jačanje zaštite otvorenog mora, nakon napretka u primeni međunarodnih sporazuma o očuvanju biodiverziteta izvan nacionalnih granica.
Iako se klimatske promene najčešće povezuju sa toplotnim talasima, sušama ili požarima na kopnu, stručnjaci upozoravaju da se njihova najvažnija bitka vodi upravo u okeanima. Oni su decenijama ublažavali posledice globalnog zagrevanja. Pitanje koje se danas postavlja jeste koliko dugo će to još moći da čine.
