Океани представљају својеврсни клима-уређај планете. Океани покривају више од 70 одсто Земљине површине, производе приближно половину кисеоника који удишемо и апсорбују око 30 одсто угљен-диоксида насталог људским активностима. Још важније, они упијају више од 90 одсто вишка топлоте коју стварају гасови са ефектом стаклене баште. Управо због тога океани представљају својеврсни клима-уређај планете.
Према подацима међународног тима научника објављеним почетком ове године, океани су током 2025. године достигли рекордну количину ускладиштене топлоте. У горњих 2.000 метара мора акумулирано је чак 23 зетаџула енергије више него годину раније. Да би се разумела величина тог броја, истраживачи наводе да је реч о енергији која одговара експлозији око 12 атомских бомби из Хирошиме сваке секунде током целе године.
Топлији океани подстичу снажније урагане и тајфуне, доносе обилније падавине и повећавају ризик од катастрофалних поплава. Истовремено, загревање воде узрокује њено ширење, што додатно доприноси расту нивоа мора и угрожава стотине милиона људи који живе у приобалним подручјима. Посебно забрињава стање коралних гребена. Национална управа за океане и атмосферу САД (НОАА) саопштила је да је актуелни глобални талас избељивања корала највећи откад се води евиденција. Од почетка 2023. године екстремним температурама било је изложено више од 84 одсто светских коралних гребена. Када температура мора пређе одређену границу, корали избацују алге које им дају боју и омогућавају опстанак. Ако такви услови потрају, корали одумиру.
Губитак корала није проблем само за биологе. Око четвртине свих морских врста у некој фази живота зависи од коралних екосистема, док милиони људи широм света од њих имају користи кроз рибарство, туризам и природну заштиту обале од таласа и олуја.
Овогодишње обележавање Светског дана океана одвија се под слоганом „Reimagine”, у преводу „Замислимо поново”, уз позив да се промени начин на који људи посматрају море. Уједињене нације поручују да океан није удаљени простор на мапи, већ систем од којег зависе ваздух који дишемо, храна коју једемо и клима која омогућава живот на Земљи. Све више држава зато улаже напоре да прошири мрежу заштићених морских подручја. Једна од централних тема ове године јесте и јачање заштите отвореног мора, након напретка у примени међународних споразума о очувању биодиверзитета изван националних граница.
Иако се климатске промене најчешће повезују са топлотним таласима, сушама или пожарима на копну, стручњаци упозоравају да се њихова најважнија битка води управо у океанима. Они су деценијама ублажавали последице глобалног загревања. Питање које се данас поставља јесте колико дуго ће то још моћи да чине.
